БЕРЛИН, МИТРОПОЛИТ ГРИГОРИЈЕ, НОВОСТИ

Бесједа Епископа Григорија о Христу као смислу нашег живота – празник Обрезања Господњег  – Берлин

Свету архијерејску Литургију на празник Обрезања Христовог, 14. јануара 2023. године у берлинском храму Васкрсења Христовог на Темпелхофу, служио је Његово Преосвештенство Епископ Диселдорфа и Њемачке Г. Григорије, који је том приликом окупљеном народу одржао празничну бесједу.

Празнична бесједа Владике Григорија:

Драга браћо и сестре, прије неки дан смо чули ријеч Писма како је Христос дошао на овај свијет и до те мјере се смирио да се у пећини родио и у јаслама лежао. У пећини која је била дубоко у утроби земље у граду Витлејему. Сада читамо како је као млади дјечак, као млади човјек, проповједао у Јерусалиму и како је слушао друге и како их је питао а они су Њега слушали и питали Га и како је Он показао неизрециву мудрост. Све то говори колико је Његово смирење пред људима, није дошао као неко ко каже ја све знам, ја сам вас створио, ви сте много мањи од мене. Него, Он долази међу њих, међу нас и бива као један од нас, Бог Који је постао наш Брат. Замислите колико је то милостиво од Бога?! Онда, читамо друго Јеванђеље у коме нас Јеванђелист подсећа на ону чудесну Бесједу на гори, Бесједу у којој Бог Новога завјета, Бог наш, чије рођење славимо ових дана, не говори више на старозавјетни начин да испуњење заповјести у праведности јача савез између Бога и људи. Христос људима говори заповјести Новог савеза, савеза љубави. Говори нам блажени сте ако сте сиромашни, блажени сте ако сте кротки, блажени сте ако плачете, блажени сте ако сте милостиви, блажени сте ако сте чиста срца, блажени сте ако вас срамоте и прогоне људи и рекну на вас свакојаке рђаве ријечи. Не само да каже бићете блажени него каже на крају радујте се и веселите се јер је велика плата ваша на небесима.

У ове дане, браћо и сестре, и увијек у нашим црквама, у нашем Јеванђељу које нам доноси Господ Исус Христос, двије су радосне вијести за људски род, за сваког појединачног човјека, за свако срце не бојте се и радујте се! Ми људи, нажалост, радимо непрестано супротно, ми се бојимо и не радујемо се. То је увијек повезано. Нажалост, имамо и разлога, јер врло често једни другима спремамо неку смутњу, неку превару, неку обману, неку лаж, неки напад. Људи једни друге нападају и мисле да да ће имати више простора ако униште никога – али неће. Оно што нам доноси Христос, ново шта нам доноси и што би било добро да научимо у новој години, ако другог човјека ослободиш, ако му кажеш не бој се и ако му кажеш радуј се, не само да ће тај човјек да буде ослобођен и радоваће се, него ћеш се и ти радовати и бићеш радостан човјек. То је толико једноставно, браћо и сестре, а то тако лако заборавимо. Гледајте, шта су учинили људи, шта чине људи кроз разна времена и кроз све вијекове чине једно те исто, рањавају једни друге ријечима а онда се то рањавање претвори у физичко рањавање, у убијање. Умјесто да оно што нам је најдрагоцјеније дато а то је живот, учинимо да буде пун смисла, ми учинио да наш живот буде бесмислен а самим тим и безвриједан, а када живот постане безвриједан онда више ништа нема смисла. Тако данас са нама служи службу отац Александар из Украјинске Православне Цркве код Митрополита Онуфрија. Имао сам искуство рата и видио сам како умиру млади људи од осамнаест, деветнаест, двадесет, двадесет и једну годину, свијет људски и знам шта то значи и уопште више није важно ко је у праву када се један људски живот тако угаси. Зато је важно, браћо и сестре, да ми који се називамо хришћанима када слушамо Јеванђеље да из Јеванђеља учимо. Тако нам Христос каже блажени сте када сте сиромашна духом, да се макар трудимо да будемо такви, ако нам Он каже да будемо миротворци да мир градимо, а ако нам каже да будемо чистога срца, да чистимо наше срце од свега онога шта га прља а прља га свака ружна ријеч, прља га свака ружна помисао а чисти га и најмање зрно покајања и чини плодном земљом да из њега изникне добар род. Ето, браћо и сестре, шта нам доноси нова година, ето шта нам каже, чему нас учи како нас је на величанствен начин учио Свети Василије Велики, кога данас славимо. Сви светитељи у сва времена су настављали Христову проповјед из јерусалимског храма о којој не знамо ништа али знамо да је била пуна премудрости како каже Јеванђеље, и настављају и ову Бесједу на гори. Тако и ми, браћо и сестре, данас колико год да смо недостојни исто смо на гори и слушамо ријеч Божију. Само је потребно једно, да одшкринемо врата нашега срца и да на његову плодну земљу падне ријеч Божија и да изникне и многи род донесе, амин Боже дај.