Његово Преосвештенство Епископ диселдорфски и њемачки г. Григорије одржао је бесједу на Свето Јеванђеље у понедјељак, 11. септембра 2023. године у филијалном храму Васкрсења Христовог у Берлину на Темпелхофу.
Бесједа Владике Григорија:
Драга браћо и сестре, и данас, као и много пута током године, сјећамо се и славимо Светога Јована Крститеља. Када славимо овај чудесан дан његовог страдања, добро је да се подсјетимо ко су то Свети мученци. Интересантно је да је Претеча Господа Исуса Христа био Мученик, интересантно да је и сам наш Господ био мучен страдавши на крсту, такође, интересантно је да се сви Свети мученици другим именом зову свједоцима, мартири. Они су свједоци смрти и васкрсења Христа Бога нашег. Драга браћо и сестре, сваки човјек хришћанин је истовремено и мученик и свештеник, ама баш сваки човејк. Ако нас не муче други људи, ако нас понекад оставе на миру онда ми мучимо сами себе. Ако нас не мучи ни други а ни ми сами себе онда је ту, непријатељ човјека од искони, ђаво и он нас мучи. Мучеништво је увијек распеће и распињање нашег бића. Оно што сам за свога живота у Цркви научио читајући о мученицима и мучећи се у животу, схватио сам да је најважније и најузвишеније ако човјек може своје мучеништво да прихвати, ако може свој крст узети и понијети га, ако може поднијети мучеништво, било од кога и било како оно да долази. Ако долази од других људи, ако је од наше свјести, од наших гријехова, ако је од самога ђавола, мучеништво треба издржати. Зашто? Зато што се ми кроз мучеништво чистимо, ми перемо своје гријехе, било да их перемо сузама или као што су их прали Свети мученици сопственом крвљу. Зашто је важно да оперемо своје гријехе сузама, зашто је важно да прихватимо мучеништво, зашто је важно да прихватимо да смо грешни? Зато што ћемо једино тако моћи да уђемо у свјетлост и у радост живота и васкрсења Христовог. И Он је, замислите, не само дошао у овај свијет, па проповиједао, па рекао чудесне и дивне ствари, па исцјељивао болесне, подизао мртве, не само то, није само тако учинио, него је сваку Своју ријеч потврдио мучеништвом на крсту и запечатио Својом крвљу. Зато је, браћо и сестре, наш живот један ход, један пролазак, једно идење ка Голготи и на Голготу. Али оно што је радост, оно што нас учи и данашњи празник јесте да се не завршава све на Голготи, не завршава се све мучеништвом. Замислите Ирода који је имао моћ да одсјече главу једном Пророку, једном праведнику, једном своме добротвору, и да је на тањиру преда жени. Када је чуо да се појавио неко и када су људи говорили Илија је или неки од пророка који нису умрли, Ирода је рекао Јован је. Зашто је рекао? Зато што је он као ријетко ко знао да Јован није умро него да је жив, иако му је одсјекао главу. То је још један доказ, браћо и сестре, да је смрт уништена и то је уништена Христовим васкрсењем али је уништена за свакога онога који се веже за Христа. Заиста ако је неко жив, ако је неко толико живо присутан у Цркви Божијој онда је то Свети Јован Крститељ и сви Свети мученици за њим. И ви, браћо и сестре, и ја, и било ко од нас када је мучен, како сопственом савјешћу тако и од других људи, не треба да тугује него треба да прихвати то мучеништво и треба да се радује. Амин, Боже дај.