Његово Преосвештенство Епископ диселдорфски и њемачки г. Григорије началствовао је литургијским сабрањем у храму Светих бесребреника Козме и Дамјана у Улму, 12. новембра 2023. године.
Бесједа Епископа Григорија:
У име Оца и Сина и Светога Духа. Драга браћо и сестре, драги оче Љубомире, драга браћо саслужитељи, свештеници, ђакони и ви који лијепо пјевате, срећна нам слава. Свето Јеванђеље, браћо и сестре, је за нас књига живота, књига спасоносна, књига која нам открива, ону најтајанственију тајну – какав је и ко је наш Бог. Данашње Јеванђеље, браћо и сестре, у сваком нормалном човјеку изазива дозу страха. Удаљени смо од земље гадаринске и удаљени смо од тог времена у коме се живели они који су били обузети злим и нечистим духовима. Данас, можете срести људе које муче духови нечисти, људе који су се на овај или онај начин разбољели, људе чија психа је уморна и чији ум није под контролом, људе који се пате по болницама, који пију страшне љекове, који су једном ријечју болесни али све то не мора да значи да су они зли, не мора да значи да су их зли демони обузели и да им је тешко. Такве људе ми који мислимо да смо здрави најрадије избјегавамо. Мало их се и плашимо са одређеним разлогом, јер су они непредвидиви. У оно вријеме, то је било још страшније. Није било, као данас, љекова, љекара, болница. Тај обузети злим духовима није носио никакве хаљине, није спавао у дому, у кући, у колиби, него у гробовима. Демони су га тјерали да бјежи у пустињу, био је сав несрећан али људи су то гледали и нису могли ништа да учине. Као што и ми данас често пута око себе гледамо невоље наших ближњих, наших сродника и не можемо да их излијечимо… Јеванђеље нам каже како долази Господ Спаситељ, Онај Који је већи од свега кроз Кога је све створено и Који је Господар свега. Када Га видјеше ти демони, они повикаше шта хоћеш од нас Исусе Сине Давидов, јер их бијаше много. Христос им заповједи да ослободе човјека кога су запосјели а они га замолише да их пусти да уђу у крдо свиња које је пасло поред језера а свиње, обузете духовима нечистим, јурнуше у језеро и потопише се. Браћо и сестре, вјерујем у сваку ријеч која је написана у Јеванђељу а ово Јеванђеље је једно од ријетких које ме заиста плаше. Међутим, на крају овога Јеванђеља догађа се нешто веома необично. Ако мало дубље сагледамо нас људе, примјетићемо да се то данас исто тако догађа. Када исцијели тог бјесомучног, тог болесника, недуго затим, сада исцијљени, миран и благословен сјеђаше поред Исуса а сав народ из те области дође да види, јер се већ прочуло шта се догодило. Сви су знали тог бјесмученика. Када дођоше и видјеше како сједи поред Његових ногу миран и спокојан, а знали су како је био неспокојан и безуман, они, потпуно парадоксално, замолише Господа да иде из њихове земље, јер се много уплашише. Накрато ћемо ову причу оставити по страни. Браћо и сестре, све вријеме свога живота учио сам из ових књига, од стараца и од професора, и у једну ствар сам сигуран а то је да све што је зло и све што је ђавоље веома је видљиво а све што је добро, што је анђелско, што је свето и честито, мање је видљиво и мање је наметљиво. Томе нас данас учи ово Јеванђеље. Људи Христу Сведржитељу, Који може све њих једним дахом да уништи, кажу иди од нас, иди одавде, а он сједа у лађу и одлази. Христос није наметљив, Он није рекао е, пошто сам Ја вама доказао да сам Господар и над злим духовима, морате да Ме поштујете, морате да Ме славите, морате да Ми служите, морате да направите велико весеље тим поводом. Не! Он одлази из те земље. Погледајте, браћо и сестре, истину данашњега времена! Људи се туку, убијају. Скоро смо се тукли ми на просторима бивше Југославије, а сада се туку људи на територији Украјине и на територији Блиског истока и сваки дан гледамо те вијести, и сви видимо зло и сви видимо ђавола, и сви се плашимо и сви ћутимо и сви бринемо. Када би било нешто добро, на примјер да су се људи негдје помирили, да су се људи слагали, онда то не би била вијест. Вијест је када се браћа потуку, вијест је када муж туче жену, вијест је када жена остави мужа. Није вијест оно што је добро. То треба да научимо у овом свијету живјећи. Зло и ђаво ће увијек бити видљиви и наметљиви, док добро и Бог ће увијек бити ненаметљиви. Један велики духовник ми је једном рекао: када сам га питао како да распознам откуд ми долазе ђавоље а откуд анђеоске мисли и жеље. Ако је наметљиво и ако ти стално говори уради то, уради то, онда је ђаво а ако ти каже једном и ненаметљиво, било би добро да урадиш то и тако, то може бити од Бога, каже искусни духовни отац. Браћо и сестре, чињеница је да су ови људи гледали човјека како се мучи у тој земљи гадаринској, видјели га како је исцијељен и они њему кажу иди од нас. То је за мене једна од оних најчуднијих појава у Јеванђељу. То је, са друге стране, ако имамо животно искуство, увијек тако. Ако је неко добар, ако чини добро, ако спасава људе најчешће људи неће за њега гласати. Ако је наметљив, ако је безобразан, ако је дрзак, ако је моћан, ако лаже, ако краде, ако пријети људи кажу шта да радимо, морамо, овај је опасан. Тако је у многим државама и са многим људима. Људи се покоравају, и често клањају злу, те зато не могу ни да му се супротставе и одупру. За то нам је, браћо и сестре, потребан Онај Који је јачи и већи од зла, за то нам је потребан Бог, за то нам је потребан Христос, зато сте ви данас у цркви, на радост свима нама а првенствено на радост Христу, за Христа као цвијеће у лађи, коју нам је Он направио, коју Он воли, коју нам је Он оставио. Њему прилазимо на други начин него ономе што је видљиво и зло у овом свијету. Прилазимо Му и молимо Му се, не видимо Га али осјећамо да је Он ту. Он се не намеће, Он нам даје Своје Јеванђеље, Он нам даје Своју Литургију, али никоме од оних који данас нису дошли Он неће рећи зашто данас ниси дошао у цркву. Вас је дотакао Својим благим додиром и ви сте данас дошли… Он је Добар, Он није наметљив и није довео легионе анђела и рекао покорите ми овај свијет. Него је Он дошао и рекао Ја вас толико волим да ћу умријети за вас на крсту, а нећу никога убити ни распети, ни казнити, ни осудити, чак, ни оне који Ме пљују, ни оне који Ме шамарају, такав је Тај Бог Који је истјерао легион злих демона из овога човјека. Увијек, браћо и сестре, када видимо некога несрећног човјека треба да замислимо и помислимо могао сам ја бити овај. Достојевски каже да онај који мисли да не може да полуди, већ се налази у великој опасности. Дакле, сваки онај који мисли мени оно не може да се догоди, већ је у великој опасности. Зато је важно да увијек прибјегавамо Богу. На крају да вам испричам једну причу која је и мене потресла. Не виђам вас често, те из тог разлога дуже бесједим. Један младић је био крупије у коцкарници, био је безбожник а касније завршио теологију. У коцкарници је гледао једног човјека који је изгубио богатство на рулету и имао је само још једном право да баци коцку. Тај несрећни човјек каже предајем душу своју ђаволу, само да повратим сав свој новац који сам изгубио. Трипут заредом коцка је падала на број који је њему доносио добит и тако је сав новац повратио. Младић, који је стајао са друге стране каже да је са језом гледао присуство и моћ ђавола. Толико се уплашио, није могао да спава. Онда је дошао не једну мисао и рекао ако постоји овако видљиво зло онда постоји и добро, онда постоји Бог и тако је кренуо у цркву… тај младић је паметан. Људи из догађаја којег описује Јеванђеље су имали исту такву ситуацију, имали су прилику, све вријеме свога живота гледали су зло и мучење једнога човјека и када су видјели исцјљење уплашили су се. Али Благи Бог их не оставља. Како их не оставља? Не оставља их на један Божански и мудар начин. Исцјељени каже хоћу да идем са Тобом, Ти Си моја сигурност али Господ каже благослов је да останеш ту и да њима будеш на поуку и свједочанство о Божанској љубави, о Божанској доброти. Ето, браћо и сестре, шта нам данашње Јеванђеље говори. Дај, Боже, да увијек тако размишљамо, дај, Боже, да не заборавимо на доброту, на милост, и на моћ Божије милости и да се никада не уплашимо на оно што нам намеће ђаво, што нам намеће зло. Бог вас благословио и да Бог дâ да се данас радујемо на овој Божанској служби. Амин.
