У недјељу, 11. децембра 2022. године Његово Преосвештенство Епископ Диселдорфа и Њемачке служио је Свету архијерејску Литургију у храму Сабора Срба светитеља у Штутгарту, уз саслужење свештеникâ: Борисава Симића, Славенка Савића, Миленка Бакмаза, Владимира Голубовића, Александра Бијелића и ђаконâ Бојана Јарића и Александра Дебељака. Јеванђеоску бесједу о безумном богаташу одржао је Владика Григорије нагласивши да људско самопоуздање нема основу и правилно усмјерење ако није утемељено на богопознању, преко којег долазимо и до спознања себе, својих мана, гријехова и смртности, што је сигуран пут у борби против охолости, гордости и егоизма, што су гријеси којима је подлегао богаташ из јеванђеоске приче. Након богослужења, у храму, пред вијерним народом, одржана је духовна трибина на којој су говорили Епископ Григорије и ђакон Александар Дебељак. Говорници су, дотакавши се многих тема, посебно нагласили значај књиге и ријеч како за профану тако и за сакралну сферу човјековог изграђивања и интересовања. Такође, ријечи је било о новој књизи Епископа Григорија која носи наслов Небеска дворишта.
У име Оца и Сина и Светога Духа. Драга браћо и сестре, чули сте ово једноставно али и страшно Јеванђеље. Нама се чини да је оно страшно само у односу на човјека о коме се говори. Тај човјек је ионако био веома богат и онда се догоди родна година, како каже прича коју говори сам Господ, и он рече у себи знам шта ћу учинити, порушићу старе житнице па ћу направити нове и онда рећи ћу својој души једи, пиј, весели се, имаш блага на много година. Безумниче, ноћас ће тражити душу твоју и чије ће онда све то бити. Ова једноставна и страшна прича завршава се ријечима тако бива са онима који се не богате у Богу, или можемо рећи који се не богате Богом. Рекох вам на почетку, драга браћо и сестре и драги оци свештеници, ова нам се прича чини не тако страшном за нас, јер ми мислимо како нисмо баш тако богати да морамо да правимо нове магацине, нове амбаре али нешто друго чинимо, имамо неко другачије самопоуздање па кажемо ја ћу сада још једну школу завршити, па ћу докторирати, па ћу бити богат, или кажемо још ћу један посао радити па ћу бити богатији, или кажемо учинићу ово или оно, ништа од тога није нељудски али је безбожно ако у томе нема Бога, ако не кажемо оно што нас још учи древна народна мудрост када каже заборави рећи ако Бог да. Зашто је, браћо и сестре, важно да ту буде Бог? Па зато што је све од Бога. Ми смо од Бога, ми смо Божији и све у овом свијету око нас је Божије и ако то не схватимо онда то наше самопоуздање, то наше хтијење стварно постаје безумно. То наше самопоуздање како ћемо ми ово или оно без Бога, то нам говори ова прича данас, да је то безумље. Али ако је са Богом и ако се богатимо Богом онда ћемо увијек знати чије је све то. Ако имаш ум да учиш, па зар није у томе учествовао Бог? Ако имаш вриједне руке, па зар нема у тим твојим рукама и Божијег удјела? Ако било шта на овој земљи радимо и ако заборавимо Творца и Ум који је све то створио, зар то није безумно? Зар није страшно да свако од нас чује ријеч безумниче, ноћас ће тражити душу твоју? Апостол који смо прочитали упозорава нас да пазимо, јер су дани зли, вријеме брзо пролази. Може нам се десити да помишљамо тако и кажемо док преваримо овога и онога онда ћу бити добар, а шта ако ноћас затраже твоју душу? Зар нећеш испасти безуман? Хоћеш! Ма колико о себи мислио да си у праву и да имаш права, права на самопоуздање. Твоје самопоуздање имаће само смисла тада ако оно буде повезано са твојим богопознањем. А ако нема богопознања онда нема ни самопознања а ако нема самопознања онда нема ни познања својих гријехова, својих слабости, својих немоћи, онда човјек може да буде безуман ма колико обдарен био. Уколико то све има и да буде најскормнији, најсиромашнији духом он ће бити веома уман, биће богонадахнут и тиме што је мало добио он ће зарадити неизмјерно а онај који заборави Бога, он, колико год да му је пуно дати, као човјеку из данашњег Јеванђеља, он ће се показати као безуман. Сви ми људи, и то је трагедија рода људског, падамо у то безумље, само ја могу ово или оно, ја сам владика и нико други осим мене не може бити владика, нико не зна то да ради као ја, пробудиш се једног јутра и кажу ти да имаш неизљечиву болест од које умиреш. Тада се завршава сва твоја прича о твојим способности, твојим моћима, о твом владичанству. Кажеш ја сам свештеник, видите, како ја то добро радим и једног дана траже душу твоју, умјесто да увијек кажеш ја сам непотребни слуга Божији, ја сам непотребни владика или свештеник. Господ ме је послао у овај свијет и дао ми све ум, срце, руке, ноге и све ми дао на располагање и само једно тражи од мене да Њега не заборавим, Њега који ме је послао у овај свијет, да макар Њему будем благодаран, да једем, пијем и да се веселим али бар да кажем слава Теби који си све ово створио да не да кажем само захваљујући мени имам то, ово је само моје. Ето, одакле извире наша похлепа, одакле долазе наше несреће. Људи кажу ово је наша територија, идемо да побијемо све оне који живе на нашој територији а други кажу није ваша, него је наша и ми ћемо сада вас да побијемо и тако се људи убијају. Два брата се побију око метра земље. Зашто? Зато што су заборавили да је то Божија земља! Људи се убијају око дуга. Позајмио сам му пет или десет хиљада, идем да му убијем жену и дјецу, јер то су моје паре. Шта је учинио? Изгубио је душу због пет или десет хиљада папира. Замислите колико је људско безумље, колико ми људи можемо да заборавимо оно најважније и да само бринемо о оном небитном? Само бринемо о томе у шта ћемо се обући, како ћемо јесте, шта ћемо јести, гдје ћемо бити, да ли нас неко уважава или не, да ли нас неко понижава или нас уздиже али једно заборављамо, а то је најважније, да мислимо не шта ће рећи људи, него шта ће рећи Бог о нама, о нашем животу. Шта ће о нашем животу рећи Онај који нам је дао живот?! Када то заборавимо онда је све бесмислено, ништа више нема смисао ни снагу. Зато, браћо и сестре, рекох да је ово Јеванђеље тако једноставно и тако страшно. Зашто смо сви данас дошли овдје? Дошли смо зато што ми чезнемо за Богом и ми хоћемо да се богатимо Богом. Погледајте, како је неко некада у нашем народу дивно смислио ријеч која значи шта значи бити богат! У самој тој ријечи стоји Бог. Не каже се он је парат, будимо парати. Како нас је неки наш учитељ, предак богонадахнути, научио једном за свагда да знамо шта је то бити богат! Ако на некога треба да се угледамо на овом свијету онда је то богат човјек Богом. А који човјек је богат Богом и томе нас учи ово Јеванђеље! Замислите да је овај човјек рекао само једну ствар супротну од овога. Да је рекао родила ми њива, нема више мјеста, хоћу да ово подјелим са сиромасима, дај да овом подјелим са другим људима, нека се сви веселе, пију, једу и радују се. Богу не треба његова пшеница, нити његов новац, нити његово богатство. Бог није рекао све што сам вам дао вратите Мени. Не! Него је рекао све што сам вам дао подијелите међу собом, дао сам вам живот, дијелите га једни са другима, дао сам вам љубав, дијелите је једни са другима, да сам вам милост, дијелите је. А зашто каже сјећајте се да сам вам то дао? Па да не бисмо заборавили да треба то да дијелимо! Толико је мало потребно да се ослободимо од тог грандиозног егоизма који у нама расте стално, расте и непрестано расте. Гледам себе како се борим. Свако јутро морам да се прекрстим и кажем можда од овог јутра ти више нећеш бити владика Григорије, али буди човјек. Богати се Богом тако што ћеш некога милим очима погледати, љубав подијелити, добро дијело учинити. Зар много од нас Бог тражи? Није браћо и сестре, али ми и то мало заборавимо а од тога зависи да ли ћемо се спасити или душу изгубити. Свети Исак Сиријски је рекао једну просту ствар ко ситнице презире, тај пропада. Ситнице су да ли ћемо један другоме рећи добар дан, да један другога искрено питамо како си и да се не разочарамо када нам он каже да је добро, да се не растужимо због тога него да се обрадујемо, јер ако је добро онда је добро и нама. Богатимо се тако што дијелимо добро међу собом. То је богатство на које нас позива Христос. Зато смо данас у Цркви и зато ви и јесте Божији људи, јер сте дошли на ово мјесто да се обогатимо Богом. Позвани смо да дијелимо све што је добро у нама, јер се тако то добро у нама умножава. Дијелиш ли љубав – она се неће смањивати него ће се умножавати! Дијелиш ли милосрђе – оно ће се умножавати у овом свијету! Ето, браћо и сестре, шта нас данашње Јеванђеље учи и шта нам открива. Зато вас опомињем као какав такав ваш учитељ, немојте да ваше самопоуздање буде безумно, немојте да немате самопоуздање, али нека ваше самопоуздање буде увијек праћено богопознањем. Ако се будете трудили и ишли путем богопознања, не само да ћете доћи до спознања самога себе него и свијета око себе, и људи око себе, и врло брзо ћете видјети са ким имате посла. Ако неко ништа неће да дијели и хоће све само за себе, па ви онда знате да имате посла са неким несрећним и себичним човјеком. Гледајте, да ви не постанете такви и да се ви и ја не поведемо тим и кажемо гле, овај свијет је покварен па зашто и ми да не будемо такви. Не! Ми треба да се богатимо Богом и да познамо да ће остати само дијела љубави, да ће остати иза нас, испред нас и са нама само оно што има вјечну снагу, вијечну димензију. Неће остати моја пшеница или моје паре него ће остати то да ли сам некада нечију сузу избрисао и остаће и то, да ли сам некада неком сузу на око натјерао. Божија милост је неизрецива и Он нам ову причу, браћо и сестре, прича због и из љубави и ради милости да се нама не би десило овако нешто. Нека вас Господ благослови и да сада своју своју душу и ум усмјеримо на ове ријеч молитве које ћемо изговарати и да заиста из овог храма одемо богати Богом. Амин, Боже дај.
