МИТРОПОЛИТ ГРИГОРИЈЕ, НОВОСТИ, ФРИДРИХСХАФЕН

Бесједа Епископа Григорија – О слободи и ропству као стању нашег избора – Фридрихсхафен

У пету недјељу по Духовима, 9. јула 2023. године Његово Преосвештенство Епископ диселдорфски и њемачки г. Григорије, уз саслужење свештенства и вјерног народа, служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светих српских новомученика у Фридрихсхафену.

Бесједа Владике Григорија:

Драга браћо и сестре, ово је позната прича из Јеванђеља која је много пута препричавана и тумачена али многи од тумача Светог Јеванђеља сматрају да је ово једна од најтежих прича за тумачење. Покушаћу данас, на један мало другачији начин, да вам кажем како лично доживљавам ову причу и какво је моје искуство са људима који су обузети тим духовима, и шта подразумјевам под злом и под злим духовима. Два човјека су била тако зла у гергесинској земљи кроз коју је пролазио Исус Христос, толико да нико тим путем није смио да прође. Али када је Христос дошао до њих, нису они проговарали, него су из њих проговорили легиони, мноштво демона, који су га питали Исусе, Сине Божији, зашто си дошао да нас мучиш. Он им нареди да изађу из њих, он им нареди да изађу а они га замолише да уђу у крдо свиња које је пасло у близини. Сада да се зауставимо на тој страшној слици. Како су ти људи дошли у такву ситуацију, у такву несрећну позицију, да буду потпуно обузети и да буду потпуно заробљени, не једним, него мноштвом демона? Мислим, драга браћо и сестре, а то извире из онога што сам учио у школама, да зло само по себи човјеку не може ништа. Једино ако се човјек сагласи са злом оно почиње да живи и да дејствује у њему. Ако човјек пристане на неко зло, да чини нешто што није добро, тада долази до нечега, што зовем, везивање. У новије вријеме, ако само мало отворимо очи око себе, видјећемо како нас безбројне ствари везују, нпр. коцка, телефон, новац, алкохол, људи за час упадну у нешто што их везује и чини им се да то није ништа страшно па говоре ја владам тим. Али како вријеме одмиче, ми увиђамо да нас заправо то везује а човјек је створен и позван да буде слободан. Када једна страст, када једна несрећа човјека зароби, када га свеже, он тада постаје неслободан, постаје везан, мислим да тек тада долазе демони и кажу ти си пристао на ово, сада ћемо ту свезу, којом си се сам свезао, још да затежемо, да те мучимо. А онда, када си ослабио, када си већ слаб, онда долази и други, и трећи, и четврти, и пети… Када други јеванђелист описује овај догађај он каже да је бјесомучни трчао кроз град наг и да нико није могао да га обузда, чак су га везали у вериге које би он покидао. Видио сам не једном у своме животу како човјек, који је на неки начин заробљен, трчи само да му буде лакше, видио сам како једног човјека не може да савлада десет, петнаест људи, колико је он био обузет неким демонским силама. Гледајте, шта се овдје догађа! Долази Господ Христос и каже изађите из њих, ви немате власти над њима, они су Моји. Прво, демони Му кажу иди од нас, зашто се дошао да нас мучиш. Када се нађемо у друштву неког праведног човјека, када се нађемо у друштву некога ко је свјетлост, ми, са нашим слабостима и страстима, врло често ћемо осјетити само ако нисмо још потпуно затупили, да нам је мало непријатно. Мени када кажу, идемо на Свету Гору, идемо у Свету Земљу, одмах се уплашим, шта ћу ја тамо, јер тамо ће се одмах открити какав сам ја. Овдје је дошла доброта, дошла је свјетлост и демони говоре, иди, што си дошао да нас мучиш. А Он каже изађите из њих а они онда моле Њега да уђу у крдо свиња које су ту недалеко пасле. Замислите сада, браћо и сестре, зашто сам на почетку рекао да зло не може да постоји само за себе и само по себи. Зашто, ови демони, траже да иду у крдо свиња? Зато што морају да се у нешто утјелове. Ако ми не бисмо примали демоне и ако им ми не бисмо отварали врата они никада неће моћи да уђу у нас. Када су ушли у крдо свиња, јурнуше оне свиње у језеро. Зашто? Зато што су свиње бесловесна биће, и видјеле су да је ушло неко зло и имају осјећај да им је боље да умру него да живе са тим. Треће страшно обавјештење које добијамо у овом Јеванђељу је да су се уплашили нормални људи када су им чувари свиња испричали шта се десило, и када су видјели бјесомученике како смјерни, нормални, здрави сједе поред Исуса, и нису рекли остани код нас, Ти си добар и лијечиш ове које ми нисмо могли излијечити него смо их везали ланцима, него Му кажу иди од нас и Он отиде у другу земљу. Некада бјесомучни а сада здрави, моле Га да иду са Њим, јер се поред Њега осјећају сигурно, а Он им каже не, ви ћете да идете, и да проповједате шта вам учини Бог, ви ћете да будете свједоци Моје доброте, али нећете бити везани за Мене, него ћете сами да се чувате, јер сами имате искуства шта се све то догодило са вама. И још, оставља и ове друге тзв. нормалне људе са овим свједоцима који су били заробљени и Његовом руком сада ослобођени. Браћо и сестре, за крај, желим да вам кажем да смо сви ми на овај или онај начин понекад и почесто слаби људи, зависи како је ко васпитан, каква је чија генетика, какво је чије опредјељење и падамо у различите страсти. Треба да знамо да нас те страсти везују, ако смо похлепни, ако смо славољубиви, ако смо горди, ако смо деструктивни, ако не радимо за заједницу. Ако видите да је неко деструктиван и говори само ја, тај човјек је у великој мјери демонизован. Свакоме од нас може да се деси пад… Има једна важна истина у свему томе, ако паднеш, каже старац Силуан, ако паднеш седамдесет пута, можеш седамдесет пута да устанеш. Како? По Овоме који је заробљен легионима демона, дао слободу а демоне одагнао, како ли ће нама ако кажемо Господ помилу, спаси ме, ослободи ме, умиј ме, опери ме, како каже пророк и цар Давид, покропи ме исопом и бићу бјељи од снијега. То је један велики и неизрециви дар и благослов који нам се даје. Зато смо ми данас у овој цркви. Данас смо овдје да се очистимо од својих страсти, да се ослободимо од сваке могућности ропства, да нас било шта или било ко зароби или везује, да нас ломи, да нас мучи. Морамо себе да спустимо до нулте тачке и да кажемо ја не могу, ја сам слаб, Господе помилуј, Господе, Сине Божији помилуј нас и он ће нас помиловати и ослободити и ми ћемо као разумни сједити крај његових ногу. Ето, браћо и сестре, како видим ово Јеванђеље, како видимо демоне, и у чему се састоји важност нашег удјела у томе. Наша је слобода, наша је могућност да гријешимо али је наша могућност и да се кајемо. Наша је могућност да не пуштамо страстима да на поробљавају, наша је могућност је да кидамо окове којима нас везују страсти и демони. А оно чим кидамо те окове, те везе јесте ријеч која каже Господ, спаси ме, Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме… само да не кажемо иди од нас него да кажемо дођи ка нама Господе и ослободи нас. Амин