ЕПИСКОП ГРИГОРИЈЕ, МИНХЕН, НОВОСТИ

Бесједа Епископа Григорија – Теодорова субота – Минхен

Његово Преосвештенство Епископ диселдорфски и њемачки г. Григорија служио је Свету архијерејску Литургију у Саборном храму Светога Јована Владимира у Теодорову суботу, 23. марта 2024. године.

Бесједа Владике Григорија:

Није субота већа од човјека и није човјек ту ради суботе него је субота ту ради човјека. Шта значе ове ријечи, браћо и сестре? Многи људи онога времена, за разлику од Христа, мислили су да ако испуне оно што је по закону и ако у суботу не раде и не чине ништа, да ће тако умилостивити Бога, а при томе не познајући Га уопште. Христос, Син Божији открива нам какав је Бог говорећи није субота већа од човјека и није ту човјек ради суботе него субота ради човјека. Открива нам, браћо и сестре, једну велику истину, једну велику и благу вијест да је све у овоме свијету Господ створио и дао ради нас и ради нашега спасења, ради човјека. Браћо и сестре, јутрос, када нас је огријало сунце, то је било ради нас. Сада пада киша, то је ради нас. Све је то да би нама било добро. Наш Бог чини све ради нас. Учинио је и то да Га људи разапну на крст ради нас, да умре ради нас, васкрсао је са нашом природом раду нас. Због тога ми славимо Бога. Не да би Бог био Милостив нама и да би Га ми умилостивили тако што испуњавамо Његове заповијести, него зато што је Он већ излио на овај свијет Своју неизрециву и неописиву милост… Такав је наш Бог. Он је прије заволио нас и ми треба да заволимо Њега. Наш Бог није такав Бог коме бисмо могли рећи јутрос сам прочитао толико молитава и толико сам постио и због свега тог дај ми Боже награду. Он је већ дао такву и толику награду коју ми не можемо зарадити никаквим постом и молитвом. Дао нам је и двије новозавјетне заповијести које нису заповијести које се односе на неке ритуалне моменте без суштине, него су то заповијести о љубави, и то заповијести о љубави да волимо Њега, да Му на љубави будемо захвални свим својим бићем и да волимо један другога ако самога себе. Када је такав Бог и када у таквог Бога вјерујемо, није могуће, браћо и сестре, да нам падне на памет да у име Бога идемо некога да повиједимо, да у име Бога сматрамо да смо већи од некога другога, ма ко он био и како се звао, јер знамо да Бог воли свакога и на свакога пушта дажд и свакога грије својим сунцем. Замислите, браћо и сестре, шта људи помишљају?! Синоћ сте чули страшне вијести. Људи помишљају да треба да убијају у име Бога. Какав је то Бог?! Какви су то људи?! Каква је то вјера?! Са друге стране, имамо међу нама људи који кажу ми ратујемо у име Бога, правда је на нашој страни, ми ћемо да побједимо у име Бога. Кога да ”побједимо”, брата свога, ближњег свога? Кога ћемо то поразити? Никога, само себе! Зато је, браћо и сестре, толико важно да научимо, да је Бог све створио и све нам даровао. И ми смо данас дошли овдје у храм, постили смо, а да ли смо зарадили то што ћемо добити и да ли је могуће зарадити то што ћемо добити. А добићемо нешто што није пролазно и што је важно као драги камен, добићемо оно што смо и на почетку добили и што Он хоће да буде и да имамо, добићемо живот. Сами живот нам се даје и хоће живот у нама, како каже једна молитва, да животује, да живи у нама. Ето, шта то значи, браћо и сестре. Да је субота у служби човјека, да је закон у служби човјека, да је све Господ дао човјеку а човјек на све то треба да има само један стил, један начин живота, а то је оно што треба да научимо из ове службе, да буде захвалан, да слави Бога. Гледајте, браћо и сестре, какви смо ми људи?! Бог нам дао небо, земљу, море, природу и све што је у њима, дао да нам се животиње покоравају а ми, ми славимо оне који нам дају материјална добра… плашимо се људи а псујемо Бога. Зашто?! Зато што је Бог Милостив и неће нас казнити. Али шта заборављамо? Заборављамо шта нам је дао. Бог нам не даје оно што нам дају људи, Он нам даје живот, сами живот, Самога Себе. Дао нам је наш живот, да ми живимо у животу и да имамо живот у себи. Какав је то дар и какав је то Бог?! Зато је Он Бог живих, Који хоће да живи у земљи живих. Црква треба да буде земља живих и ми треба да знамо да смо живи и да нећемо бити, како каже данашње Апостол, одијело које овјешта, одијело које остари…  него ће се десити да ћемо живи бити у Његовом животу и живјети са Њим увијек, амин, Боже дај.