У недјељу 22. по Духовима, 5. новембра 2023. године у храму Светога архангела Михаила у Хамбургу Његово Преосвештенство Епископ диселдорфски и њемачки г. Григорије началствовао је Светом архијерејском Литургијом. У чин протојереја произведен је парох хамбуршки, отац Алекса Милинковић.
Бесједа Владике Григорија:
У име Оца и Сина и Светога Духа. Драга браћо и сестре, ово је једна од оних перикопа из Јеванђеља, коју су многи тумачили из различитих времена и различитих перспектива… Треба да се замислимо над овом причом, треба да сагледамо ову причу као један филм, што нам неће бити тешко. Прича каже како је један богат човјек стално правио свадбе и весеља, како је живио као што живе многи, веселио се, јео и пио, а у његовој близини живио је сиромах, који се звао Лазар и коме су ране на тијелу биле видљиве од сиромаштва, тешкога живота, од болести, од хладноће и пси су долазили и лизали ране његове. Браћо и сестре ако замислимо ту сцену за тренутак, имаћемо представу о томе да је био неки богаташ и да је био неки сиромах. Затим замислимо да смо ми један од те двојице. Недавно сам имао посјету једног пријатеља у Диселдорфу. Отишли смо у један веома луксузан хотел да се састанемо. Тај хотел је најскупљи у граду. Пошто смо попили пиће, пошли смо да се прошетамо градом. У близини хотела, у усјеку једне зграде, видио сам једнога човјека бескућника који се спрема да иде на спавање. Помислио сам, не знам зашто и како, да сам и ја могао да будем један од таквих бескућника. Онда сам, ноћас, док сам читао причу, по први пут почео да размишљам како је власнику онога хотела, ко је тај човјек, како он живи, да ли се он икада сјети онога бескућника кога сам тада видио, који се спрема за спавање али не за топли кревет у соби, него напољу. Који су разлози због којих је он постао бескућник, шта га је довело на то мјесто? Ко то зна?! Онда сам помислио како је мало фалило да и ја будем један од бескућника али исто тако је мало фалило да будем један од власника таквог хотела. Шта би то значило за мој живот? Шта би то значило за мене или било кога од вас, да сам ја онај који спава напољу или онај који спава у свили и кадифи. Браћо и сестре, занимљива је ова прича, страшна истовремено али и истинита, многи тумачи говоре о томе како ћемо ми на овом свијету заслужити шта ћемо на оном свијету бити. Када сам почео да размишљам о могућности да сам ја Лазар или да сам богаташ, и када би ми неко, у овом тренутку, дао да бирам, а да оставимо по страни то што сам хришћанин и владика, вјероватно бих изабрао да будем овај богаташ. Али овдје се ради о томе да Лазар није праведник због тога што је болестан и сиромашан него је праведник због тога што није осуђивао богаташа, није рекао срам те било, само једеш, пијеш и веселиш се, него је рекао на мрвама које падају са твога стола бићу захвалан. Шта је проблем са богаташем? Није проблем, браћо и сестре, са њим то што је богат, него је проблем што је био безобзиран, што није хтио да погледа Лазара, не што није хтио нешто да му да, него није хтио да се замисли над његовим животом. Не само што није са њим подијелио дио свога богатства, то би можда и учинио, него није хтио са Лазаром да подијели дио своје душе, ума свога дио, љубави своје дио, да каже човјече, види, како се ти мучиш, могао је бар тако нешто да помисли. Браћо и сестре, ако хоћемо да будемо хришћани, а хоћемо чим смо данас овдје, онда је веома важно да научимо из ове приче, не да се бринемо о томе како ће нам Бог судити, да ли ћемо бити са ове или оне стране, да ли ћемо бити у паклу или рају, него да на овом свијету имамо само један и прост задатак да своја добра, материјална, умна, осјећајна, своју љубав, дијелимо са другима и то са свима, од првог до посљедњег. Да их дијелимо не тако што ћемо рећи ако сам је постигао то онда мораш и ти да постигнеш то исто или слично. Не! Него, сваки човјек је наше спасење, у сваком другом човјеку се крије наше спасење. Када сам јутрос улазио у цркву, видио сам двије дјевојчице. Једна од њих ми је на осмијех узвратила осмијехом, имао сам осјећај да сам са овим дијететом подијелио живот. Њему сам дао осмијех и оно мени дало и онда сам ушао са осмијехом у цркву. Без обзира што сам гријешан човјек. Само када зрно љубави подијелимо једни са другима, одједном се догоди рај и престане пакао. То је наш рај и пакао. Ако дијелимо са Лазаром, ако дијелимо са другим човјеком а сваки други човјек је наше Лазар онда ћемо наћи рај у своме срцу. Ако не дијелимо онда нам се може десити ово што каже ова страшна прича да нам се осуши језик и да молимо Бога да пошаље Лазара да само кап воде стави на наш језик да утоли нашу бол, нашу ватру. А ватра, та сувоћа увијек долази од не љубави, од непажње, од небриге, од самољубља, од себичности. Ето, браћо и сестре, шта учимо из ове приче, учимо да док ходимо кроз овај свијет, треба да у сваком другом човјеку видимо своје спасење. Као што је Он сам рекао ако једног од ових малих нахраните, посјетите, помилујете, ако једном од ових малих дате нешто, Мени сте дали каже Господ, ако њима не дате Мени нисте дали. Замислите каква је то невјероватна љубав Божија. Не каже дајте, Мени, Ја сам ваш господар, него каже дајте један другоме. Како је то једноставно а сви добро знамо како је то тешко. Бог вас благословио. Да се на данашњој служби сјединимо са Богом и да научимо из ове службе да је наш живот, скоро потпуно, у нашим рукама само ако једни другима дајемо а дужни смо да дајемо. Амин, Боже дај.
