U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Draga braćo i sestre, danas slavimo Sveto Hristovo vaskrsenje i u Hristovom vaskrsenju proslavljamo i uspenje Njegove Prečiste, Presvete, Preblagoslovene Majke, Vladičice naše Bogorodice i Prisnodjeve Marije. Kroz praznovanje Hristovog vaskrsenja i uspenja Presvete Bogorodice nama se danas, kao i o svakom prazniku, otkrivaju naročite istine Božije, koje se nama daju kao dar kroz predanje Crkve i kroz blagodatne darove koji u Crkvi prebivaju u kojima svi učestvujemo i pre nego što priđemo za Trpezu Gospodnju, za Trpezu Hristovog Tela i Njegove prečiste Krvi, pre nego što se pričestimo prečistim i presvetim tajnama Gospodnjim, kako bismo okusili i videli da je dobar Gospod, kako bi se naša srca još više otvorila za istine budućeg života i večnoga carstva Božijeg, Gospod nas hrani svojom rečju koja je izgovorena ljudskim jezikom, aramejskim jezikom kojim je Gospod govorio, ali to je reč koja je večna i univerzalna i koja se prevodi na sve druge jezike i ima do danas, i u večnost će imati, svoj neprolazni značaj, jer govori o večnim istinama koje se tiču čoveka i njegovog načina postojanja i njegovog načina života koji treba čoveka da oslobodi od svih onih stega koje ga muče, pre svega od različitih strasti, koje na kraju rezultiraju smrću. Mi verujemo da nakon smrti svakog čoveka dolazi i vaskrsenje iz mrtvih o Drugom i slavnom Hristovom dolasku. Presveta Bogorodica je imala taj blagoslov da iskustvuje smrt i svoje pridruživanje carstvu Božijem na jedan drugačiji način nego svi ostali ljudi. Reči koje nam Gospod daje, kao što rekoh, nisu od ovoga sveta i zato nas one uvek i iznova pozivaju, između ostalog, i na pokajanje, a ne možemo se pokajati dok ne shvatimo na koji način grešimo. Naše grešenje nije samo u pojedinačnim stvarima i u detaljima nego je naše grešenje najčešće sistemsko i u velikoj meri se tiče toga da ne možemo jedni drugima da oprostimo i da veoma teško opraštamo, zato što verujemo da ono što mi smatramo, da ono što mi želimo, da ono što mi osećamo, jeste i treba da bude jedina istina. Često nemamo dovoljno saosećanja za druge ljude i za njihove različite potrebe, muke, strahove, bojazni ili bilo šta drugo. Međutim, ako se pažljivije zagledamo u svoje srce i ako razmislimo o životima drugih ljudi, shvatićemo da mi svi bolujemo od istih ljudskih bolesti, da svi patimo i stradamo na isti način i da bez obzira na svu našu grešnost i sve naše grehove, Bog nam uvek, iznova i svaki put neizmernom ljubavlju i milosrđem oprašta sve naše grehove. On nas poziva da kao što On nama oprašta grehove da i mi opraštamo jedni drugima i na taj način nije Bog taj koji sudi nama ljudima, nego je nama ljudima i carstvo Božije, i naš sud i osuda nas samih u našim srcima, jer onako kako mi sudimo drugim ljudima tako će i Bog nam suditi, i onako kako mi opraštamo drugim ljudima tako će i Bog nama oprostiti. Zapravo je praštanje jedan od najsuštinskijih i najvažnijih aspekata hrišćanskog i ljudskog života. Neka bi Gospod dao molitvama Presvete Bogorodice koju danas slavimo, da jedni drugima od srca oprostimo, da se svi pred istinom i svetošću Gospodnjom pokajemo i da se pričestimo prečistim i životvornim Gospodnjim tajnama, da nam one budu na trezvenost duše i na spoznanje naših grehova i na utvrđivanje ljubavi prema svim ljudima i prema celom svetu, amin.
