Бесједа на празник Светог Василија Острошког
Јн. зач. 22, Лк зач. 24
Христос васкрсе!
Радост празнична, радост васкрсењска прожима биће наше Цркве дарујући сваком другом празнику, сваком богослужењу, свакој молитви смисао.
Васкрсење Христово обасјава незагаситом и нествореном свјетлошћу цјелокупно постојање.
Васкрсење Христово пројављује свијету, роду људском, сваком од нас понаособ Истину о Богу који нам се открива, Богу који нам пружа руку желећи да нас уведе у начин свог постојања, да нам дарује живот вјечни.
Васкрсењем је Христос показао својим апостолима, ученицима да Он није био само велики човјек, пророк, учитељ закона, реформатор јудејске вјере, него да је заиста био Син Божији.
Бог се јавља свијету и открива својим створењима да Он јесте један Бог који уједно има три Лица, три Личности.
Чудно је то и збуњујуће звучало тада, а многима то чудно и збуњујуће звучи и данас.
Оно што чини основу вјере хришћанске јесте откривање Бога који јесте заједница. И то не било каква заједница, него заједница љубави, заједница слободе, заједница живота. Није случајно што Господ проповједајући ову благу вијест објашњава преузимајући свима нама познат однос љубави – однос родитеља према дјетету. Тако сазнајемо да је Бог Отац, али да је Он и Син, а уједно и свепрожимајући и свеоживотворавајући Дух.
Свети апостол и јеванђелиста Јован преноси ријечи Христове којима Он објашњава нераскидиву свезу љубави између Оца и Сина. Тако сазнајемо да Син све што чини, чини по вољи Оца свога, и то због тога зато што му Његов Отац у љубави открива све и показује му што сам чини (Јн 6,39)
Све божанске енергије, Његова животворна сила, моћ, правда су одраз исконске љубави између Оца Небеског и Његовог Сина у Духу Светом.
Нама Христос открива да је Отац Његов, Бог који дјели своје цјелокупно постојање у љубави са Другим. Бог из савршене љубави шаље свога Сина у творевину да је спасе, да подиже мртве и оживљава.
Благотворна, животворна и спасоносна је сила љубави Божије. То је Господ наш показао својим присуством међу нама. Оне који су долазили Њему исцјеливао је од болести. Како написа апостол Матеј: „И сав народ тражаше да га се дотакне; јер из њега излажаше сила и исцјељиваше их све“ (Лк 6,19).
Христос својим дјелом пројављује једну потпуно нову стварност и обећава свијету и роду људском побједу живота и престанак патње. Обећава блаженство сиромашнима, гладнима, плачућима, омрзнутима, одбаченима. (Лк 6,20-22) Ово обећање Он потврђује својим васкрсењем.
Васкрсењем својим Христос побјеђује смрт, преображава природу, отвара свима нама врата Царства небеског које је ништа друго него живот у заједници са Богом.
Васкрсли Христос позива сваког од нас у сваком тренутку нашег постојања ка себи и своме Оцу. Црква Божија није ништа друго до заједница вјерних који су кренули у загрљај своме Оцу Небеском.
Црква чува, свједочи, прославља мноштво спасоносних сусрета човјека са Богом. Сусрета који преображавају, обогоприсутњују човјека, чинећи га храмом Духа Светог.
Данас прослављамо такође једног богопримца, Светога Василија Острошког. Светитеља који је за живота био храбри боготражитељ који нађе Господа. Присутност благородне и човјекољубиве силе љубави Божије се ево већ вјековима пројављује кроз свете мошти, овог светог човјека, свједочећи благодатну радост сусрета човјека са Оцем својом.
Свети Василије, причешћујући се са „хљебом који сиђе са неба“ (Јн 6,23), Христом живим, постаде и сам свједок воље Оца нашег Небеског који хоће да се сви људи спасу. Сила Живота, сила присуства Духа Светог, која се осјети поред кивота острошког чудотворца потврђује истинитост Господњих ријечи „да сваки који види Сина и вјерује у њега има живот вјечни.“(Јн 6,22)
Нека наш свети владика Захумски и испосник Острошки узмоли Господа својим заступничким молитвама да и нама недостојнима подари снаге да издржимо на путу крносваскрсном, путу вјере и преображења. Амин.