Драга браћо и сестре у Христу,
Налазимо се пред почетком Божићног поста и мислим да је важно да поставимо себи питање шта је заправо смисао поста?
Често нам критичари поста цинично понављају Христове ријечи да не погани човјека што улази у уста; него што излази из уста оно погани човјека. (Мт 15,11). На тај начин они желе да дискредитују његову важност поста или, што је чешћи случај, да оправдају сопствену одлуку да не посте.
Заиста, Христове ријечи јесу тачне – оно што излази из уста од срца излази. Јер од срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, лажна свједочења, хуле. (Мт 15, 19) Али Господ овдје не оспорава пост као такав, него погрешно схватање правила суздражавања од поједине хране које је владало у старој јудејској вјери. Христос није био против поста, о томе свједочи више мјеста из Светог писма.
Пост је, драга браћо и сестре, један од дјелатних израза вјере, израз наше ријешености да остваримо назначен циљ нашег постојања – да постанемо дјеца Божија. Пост су вријеме и труд које заједница вјерних посвећује остварењу онога што ми православни хришћани називамо подвиг.
А подвиг је израз наше воље за напретком у врлини и жеље за повратком ономе исконском у себи, за повратак Богу. Подвиг изискује храброст и одлучност да се истински суочимо са нама самима, да преиспитамо своје одлуке и дјела, да признамо своју несавршеност, несталност и да се покајемо. Подвиг значи неприхватање гријеха и борбу за спасење.
У посту појачавамо подвиг да би њиме пробудили ону тајанствену стварност у нама коју Свето писмо назива иконом Божијом. Бог ствара човјека дарујући му поред живота ризницу различитих талената. Свети Апостол Павле нас, како данас чусмо, поучава да Бог Отац …свакоме од нас даде благодат по мјери дара Христова (Ефес. 4,7) Он даље објашњава да благодат дарова Христових служи за …усавршавање светих у дјелу служења, за сазидање тијела Христова. (Ефес. 4,11)
А ти свети о којима Апостол Павле говори смо сви ми хришћани у које је на самом почетку наших живота Творац утиснуо дар Духа Светог и који касније бива потврђен на крштењу миропомазањем. Шансу за светошћу имамо све док смо способни да уђемо у заједницу са самим Извором светости, док смо способни да се сусретнемо са Богом. То можемо да остваримо једино у љубави и слободи.
Зато су, драга браћо и сестре, двије заповјести љубави које смо чули у данашњем читању Јеванђеља централне заповјести којима се изражава сами смисао и циљ нашег постојања. Јер управо то значи бити хришћанин, бити дијете Божије које је напокон схватило да Љубити Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свом умом својим можемо само онда да остваримо када љубимо ближњега свога као самога себе. (Лк 10,27)
Свакога дана нашег живота треба да се боримо да дар светости у нама не затамни. Боримо се против себичности, бездушности и безумен мржње која хара свијетом.
Данас смо чули Христову причу о једном човјеку кога су на путу сусрели разбојници, који су га оробили, претукли и на крају оставили самог да у тешким мукама подлегне ранама. (Лк 10, 30-35)
И та слика остављеног човјека на пустом путу, препуштеног својој злој судбини, поред кога пролазе његови сународници, свештеници, не осврћући се на њега јесте слика пораза човјековог. Видјети другог како пати у муци, болести, глади и не учинити ништа јесте издаја онога што свако од нас у дубини свога бића носи и што се назива људскошћу.
Не дозволимо да нам се срце охлади и отврдне. Не дозволимо да нас разочарења огорче, да нас страх паралише и одведе у маловјерје, да нас охолост заведе. Није лако бити човјек али док има наде, шанса постоји. Јачање наде, вјере и љубави нека буде основни циљ нашег поста.
Владајте се, како позиве Апостол Павле, достојно звања на које сте позвани. Са сваком смиреношћу и кротошћу, са дуготрпљењем, подносећи један другога у љубави. Старајући се да чувате јединство Духа свезом мира. (Ефес. 4,1-3)
Звијезда се појавила на небу да нас поведе ка Витлејему да се заједно са Мудрацима поклонимо Цару мира. Кренимо, драга браћо и сестре, полако на пут ка Господу.
Амин