БЕСЈЕДА
У НЕДЈЕЉУ 31. ПО ДУХОВИМА – ПО БОГОЈАВЉЕЊУ
Мт 4, 12-17
У данашњем читању одломка из Светог Јеванђеља сазнајемо да Господ Христос послије крштења и четрдесетодневног кушања у пустињи од ђавола долази у Галилеју, гдје се настани у Капернауму приморскоме, у крајевима Завулоновим и Нефталимовим (Мт. 4,13)
Овим, наизглед не толико важаним детаљем, Свети јеванђелиста Матеј подсјећа на ријечи пророка Исаије који прориче да ће управо у Галилеји незнабожакој народ који сједи у тами видјети свјетлост велику, и да ће онима који сједе у области и сјени смрти, свјетлост засијати. (Мт 4,16)
Дуго очекивани Месија, кога су јеврејски пророци најављивали, отпочиње своју проповјед ријечима: Покајте се, јер се приближило Царство Небеско. (Мт 4.17)
И наравно није случајно да Господ управо у граду Капренауму, мјесту незнабожачком изговара по први пут спасоносне и истините ријечи да се приближило Царство Небеско.
Народ који сједи у тами […] у области и сјени смрти.
Ове ријечи се не односе само на духовно стање које је владало међу тадашњим житељима Галилеје, оне такође описују духовно стање човјека, народа, цијелих друштава сваког времена и епохе.
Сједити у тами значи живјети у мраку незнања – јер у мраку не видимо шта је око нас, а оно што не видимо не можемо истински ни да упознамо. Боравећи у мраку човјек губи оријентацију, не зна гдје се налази и на коју страну треба да иде, почиње да губи повјерење у себе, своја сопствена чула, и гласове оних који га дозивају у тами. Тада почиње у нама да се рађа немир и страх јер схватамо да незаштићени и слаби тумарамо изгубљени у мраку, у области и сјени смрти.
Међутим, истина је, да тама у својој суштини у ствари и не постоји, она је само недостатак свјетлости. Чим се свјетлост појави, она чезне, нестаје и свако ко је до тада боравио у мраку може да види да свијет онаквим какав он заиста и јесте.
Христос је, како нас Свето Писмо и Предање уче, свијетлост свијету. Он је та просвјетљујућа сила која обасјава цјелокупну творевину и открива смисао сваког бића које живи у њој. Син Божији долази међу нас не би ли нам објавио, како данас чусмо, да се приближило Царство Небеско.
А да би прихавтили исцјељујућу свјетлост Његове благе и радосне вијести у нас, неопходно је да и ми начинимо један одлучујући корак – да се покајемо.
Покајање је динамични преокрет, израз наше воље да напустимо живот у тами и кренемо ка Изворишту свјетлости. Покајање је пут који нас води ка познању смисла сопственог постојања.
Свети Григорије Ниски, велики богослов, Свети отац и учитељ Цркве је учио да Бог ствара човјека како би он био пријатељ Божији и дјелио Његово блаженство. Бог ствара човјека по икони и подобију Својем услед преобиља Своје љубави, с циљем да га учини причасником божанствених добара и живота вјечног.
Зато је битно драга браћо и сестре, да се увијек, а поготово у тешким животним тренуцима, када помислимо да тама ноћи никада неће престати, да смо на крају снага, да нема излаза, сјетимо основне истине наше вјере: да је Богу безгранично важан сваки човјек, свака личност и да Он жели да се свако од нас ослободи и спасе мрака и сјени смрти.
Не бојмо се, Христос се роди и Бог нам се откри да би нам јавио радосну вијест да се приближило Царство Небеско.
Амин.