Драга браћо и сестре, данас на празник великог и страшног пророка Илије покушаћу да вама и себи приближим и појасним два веома важна појма, са којима се свако од нас у животу сусреће. Сигурно се питате који су то појмови?! То су казна и милост. Нико није проживио овоземаљски живот а да није спознао у себи осјећај кривице и искусио неки вид казне.
У оно вријеме, Бог је руком Светога пророка Илије казнио мноштво лажних свештеника. У том истом времену пророк Илија излио је, на величанствен начин, милост на удовицу у Сарепти Сидонској.
Да ли сте се икада питали да ли је казна само казна или казна може бити и пројава милости?!
Да, казна може бити пројава милости, а не само казна. О томе свједочи и један догађај који се ових дана догодио једном богатом човјеку у Њемачкој. Тај човјек има дивну породицу, супругу и четворо дјеце. Прије неколико дана, у подруму своје велике и раскошне куће, заједно са својом дјецом, надувавао је некакве душеке. Приликом тог посла несмотрено се посијекао након чега је осјећао константан бол у једној руци и једној нози. Као богат, тај човјек имао је свог приватног љекара те истога дана отишао код њега на преглед. Љекар му је рекао како то није ништа страшно и да не треба да брине због површинске повреде која ће ускоро проћи. Међутим, бол није престао. Сутрадан, он је поново позвао свог љекара и добио исти одговор, да ће бол проћи и да нема потребе за бригом и поновним прегледом. Трећег дана, пошто се ништа није промјенило, човјек је опет позвао љекара. Љекар му је рекао да, ако се бол настави, сутра дође на преглед. Но, он није отишао сутра на преглед, јер му је истог дана позлило и хитно је био пребачен у болницу. У болници су установили да је заражен опасном бактеријом коју преносе мишеви и да је животно угрожен, те да једино може преживјети уколико му одмах ампутирају и руке и ноге. Операција је хитно изведена и он је преживио.
Један мој пријатељ, који је познати новинар, радио је репортажу о њему и његовом случају. Том приликом, мој пријатељ му је рекао: ,,Човјече, ти си попут Јова, све си имао и све си изгубио”, на шта му је овај рекао: ,,Нисам ништа изгубио, имам своју дјецу, своју породицу, свој дом, али једино што ме мучи је то да не могу да опростим овом љекару кога сам веома добро плаћао, а он је био тако непажљив”.
Видите, драга браћо и сестре, прво што би помислили за овог човека јесте да је то све страшно и да је он кажњен, те да има права да буде огорчен и љут до најдубљих простора свога бића, али није тако. Он је благодаран што му је Бог поштедио живот, и што има породицу и дом.
Чему би, дакле, данас на празник страшног и славнога пророка Илије, требало да се научимо? Првенство томе да је и у казни пројављена милост и да нас Бог милује на најчудесније начине, тако да се милост и благодат изливају и тамо гдје је најстрашније, тамо гдје и родитељи изгубе дјецу, што је свакако примјер страшнији од поменуте приче. Милост и благодат на најнеобјашњивије и најчудесније начине нађе пут тамо гдје на први поглед за то нема никакве шансе.
Порука данашњег празника је такође да будемо пажљиви једни према другима, почев од тога када стојимо у цркви, да пазимо да ли смо превише простора заузели па да неко иза нас стоје ван храма или не може да уђе. Да пазимо и на оне иза и на ове испред али особито на оне који су иза нас. И нека би Господ, молитвама Светог пророка Илије, на нас излио своју милост, као некада на удовицу и њеног сина у Сарепти Сидонској! Амин!