Његово Преосвештенство Епископ диселдорфски и њемачки г. Григорије одржао је бесједу на празник Богојављења, 19. јануара 2024. године у Саборном храму Светога Саве у Берлину.
У име Оца и Сина и Светога Духа. Драга браћо и сестре, на Божић смо говорили о томе како је Господ сишао међу нас људе и постао један од нас и како је тим показао неизмјерно смирење, јер човјеку је лакше да иде ка горе, на више, да иде ка бољем од себе. Врло често ми људи на све оне који су на неки начин слабији не обраћамо довољно пажње. Све што чини наш Господ треба да буде образац и поука за нас. Један од највећих проблема, или боље рећи обмана, у коме живе људи у овоме свијету, тим прије ми који живимо у дијаспори, јесте да се проблемом сматра то што смо другачији и различити од других. Међутим, Господ нам показује да различитост није проблем и да је различитост добра и он сваког човјека ствара различитим у односу на другога човјека. Сваки од нас је различит. Али, ми смо позвани да будемо једно, да живимо заједно поштујући ту нашу различитост. Погледајте, једна од најљепших сцена у Библији, тачније у Новом завјету, како Бог, Који је по природи сасвим различит од човјека, силази и узима на себе другу, човјечанску природу и постаје један од нас а не престајући при томе да буде Бог. То Му омогућава Његово непрестано пребивање у личносној заједници Три Лица, Оца, Сина и Светога Духа. Он хоће да и ми будемо личности. На самом почетку Новог завјета то нам Господ показује кроз личност Јована Крститеља. Као што за њега кажу црквени пјесници и богонадахнути Оци највећи рођени од жене. Јован Крститељ је управо човјек који се не плаши разлике и он знајући да је Господ Спаситељ и Месија, по своме унутрашњем надахнућу Духа Светога, видјевши Христа не уплаши се него се радује и говори ријечи гле, Јагње Божије, Које узима гријехе свијета за живот свијета. Њих двојица Богочовјек Христос и човјек Јован разговарају. Погледајте, браћо и сестре, како изгледа тај разговор када Јован Њему брањаше да га Он крсти, Ти треба мене да крстиш а ти долазиш к Мени а Исус одговори и рече му остави сада, јер тако нам треба испунити сваку правду. Овим Христос као да каже остави сада ту разлику, превазилазимо разлику између Бога и човјека, јер Бог Својом љубављу силази и постаје човјек и не само да освећује човјека као своје створење него силази и у ту воду, те освећује природе вода и цјелокупну твар коју је створио. Тада Га Јован остави како каже Писмо. Јован је схватио да више та разлика не игра никакву улогу у подјели него да постајемо једно Божијом милошћу и Божијом добротом. Крстивши се Исус изађе одмах из воде и отворише се небеса и глас са неба који говори ово је Син Мој љубљени, Који је по Мојој вољи, и Дух Свети сиђе на Њега у виду голуба. Браћо и сестре, ова велика истина, овај велики празник треба да нас научи да ми тако приступамо животу, да се не одвајамо од природе од које смо створени, иако је она много различита од нас. Свака биљка и свака живуљка је различита од нас али ми смо позвани на јединство са том природом а поготово са сваким другим човјеком који је различит од нас, био он наше дијете, отац, брат, пријатељ. То што је он различит од нас не треба да буде повод за подјелу него треба да буде загрљен од стране нас. Ето, браћо и сестре, чему нас је Господ својом љубављу учио. Дошао је и показао нам је да то што је Он Бог а ми људи, да ако љубави имамо ничему не смета него постаје баш једна права могућност загрљаја на спасење. Зато смо данас ту да нас Господ загрли. Не само да нам се јави, него да нас и загрли, не само нас него сав свијет у коме живимо. Амин, Боже, да тако буде!
