Његово Преосвештенство Епископ диселдорфски и њемачки г. Григорије одржао је бесједу на Свето Јеванђеље о Страшном суду у недјељу месопусну 10. марта 2024. године у храму Светога Благовјештења у Дубровнику.
Драга браћо и сестре, ово Јеванђеље које смо управо прочитали зове се још и Јеванђеље Страшног суда. Ми смо навикли, некако смо то и прихватили, када неко помене Страшни суд, да размишљамо о ватри, о огњу, о ђаволима који муче и убадају људе зато што су били грешни, и о безброј неких страшних ствари. Заиста у историји је било Светих Отаца, који су говорили тако о Страшном суду. И овдје у овоме Јеванђељу, Господ у једном тренутку помиње огањ и пакао али много је важније оно што нам каже прије него што то помене. Важније је да схватимо колико и како је Бог заволио овај свијет. И као што смо безброј пута чули, заволио Га је тако да је Сина Свога Јединороднога дао да сваки који повјерује у Њега не погине него да има живот вјечни. А Син Јединородни Исус Христос показао је такву љубав према човјеку, ону савршену љубав, коју врло ријетко и само на моменте виђамо код људи, то је она љубав када неко некога воли више него себе самога. А како знамо да је Он том савршеном љубављу заволио нас? Па тако што је дао да буде поруган, разапет и убијен ради нас и ради те љубави коју је имао према нама. Са том љубављу и из те љубави Он нам говори и ове данашње ријечи о Страшном суду. Какав ће бити Страшни суд и у чему и због чега ће се нама на томе суду судити? Судиће нам се, браћо и сестре, ако нисмо и зашто нисмо волели један другога. Бог и ту заборавља себе, јер онај који воли том савршеном љубављу, он себе заборавља и не каже и не пита на страшном суду да ли сте вољели мене, да ли сте се мени клањали, да ли сте мени извршавали оно што сам вам заповједио, него каже све што сте учинили једном од ових малих мојих, од најмањих, све што сте учинили било коме другоме човјеку мени сте учинили. Браћо и сестре, знам да вам је тешко да у то повјерујете, али ово Јеванђеље је највећа могућа прилика за нас ако га научимо. У чему је прилика? Па ако један другога благо погледамо, ако један другоме благу ријеч кажемо, ако један другога загрлимо, ако један другога нахранимо, ако један другога посјетимо, ако један другога одјенемо, ако један другоме макар капи љубави пружимо, ето нама спасења, ето нама избављења на Страшном суду. Али није довољно само то. Није довољно да некога одјенемо, посјетимо било да је он у болници, у затвору, било да је у кући усамљен, него је потребно да ниједнога не растужимо, да ниједнога не повриједимо, да ниједном другоме не учинимо нешто нажао, и тада и када се то догоди а догађа се, како се и каже у једног чудесној молитви, и тада када се то догоди све до онога часа смртнога Господа нам је дао покајање за спасење. Увијек можемо да се покајемо. Шта значи то да можемо да се покајемо увијек? То значи да можемо да се промијенимо. А у чему да се промијенимо? Па да другога не повријеђујемо него да му добро чинимо. Каква је то тајна и колика је то тајна да је Бог рекао шта год учините једноме од ових малих Мојих, Мени учинисте. Не можемо у то да повјерујемо. Видим да ви сада по својим погледима не можете да вјерујете да је у вама Бог. И не можете да вјерујете да је у оном другоме Бог. Али ако у то повјерујемо онда ћемо боље пазити на другога, јер не само да ћемо знати да је он брат наш или сестра наша, него да је у њему Бог наш и да је ради њега, али баш ради свакога од нас и ради свакога другога кога можемо срести било гдје на свијету, баш ради њега и ради свих нас Он је умор на крсту. И та Његова смрт и та Његова љубав, то Му је дало да буде Судија и да суди свијету и да суди љубави. Ми имамо данас људе око цркве који говоре они (који су у цркви) проповједају о љубави, а наш Бог се зове Љубав. О чему другоме да проповједамо?! О чему то људи хоће да проповједамо?! О огњеним ријекама, хоће да проповједамо о мучењима и како ћемо сви бити кажњени ако не будемо постили, ишли у цркву, чинили доброчинства. Наш Бог је Љубав и то не смијемо да заборавимо. Таква и толика љубав да је нас посјетио Својом љубављу, уселио се у нас и рекао нам ви сте Моји, Ја Сам ваш и неће вас нико моћи дирати а да при томе не дира Мене. Са овим Јеванђељем, браћо и сестре, улазимо у часни пост. Када постимо, када се уздржавамо од неких ствари било би најважније и најтемељније да се сјећамо овога погледа на Страшни суд. Да када повриједимо другога да се подсјетимо шта је то Страшни суд и да када чинимо неком другоме нешто да имамо ту свијест да се Бог радује и да већ тим задобијамо рај и ослобађање од суда. Амин, Боже дај.
