ДИСЕЛДОРФ, МИТРОПОЛИТ ГРИГОРИЈЕ, НОВОСТИ

Бесједа Владике Григорија о богатству које се мјери нашим односом према Христу – Диселдорф

Бесједа Његовог Преосвештенства Епископа дисeлдорфског и њемачког г. Григорија изговорена у недјељу 34. по Духовима, 28. јануара 2024. године у Саборном храму Светога Саве у Диселдорфу.

Драга браћо и сестре, одјељак из данашњег Јеванђеља је необично занимљив и важан. На самом почетку овог Јеванђеља каже се како Исусу приђе један старјешина кушајући Га. Будући да је био старјешина, тај човјек је био важан у јеврејској заједници, у друштву. Зашто Га је кушао? Зато што је и старјешина био учитељ а још увијек нису многи признавали Исуса за тако доброг и богонадахнутог учитеља. Исус се није плашио ниједног њиховог питања, не због знања и мудрости које је посједовао, него због љубави према људима. Овдје се ради о још нечему важном. Каже старјешина, кушајући Га- што обично заборавимо – шта да радим да задобијем живот вјечни. Христос му каже имаш заповијести, не чини прељубу, не убиј, не укради, не лажи… Већина од нас мисли да ако испуним заповијести, ево постаћу Божији човјек. Заповијести јесу важне и треба их испунити и благо ономе ко их испуни. Али, то треба увијек да имамо на уму, Божија перспектива није иста као наша, Бог гледа одозго а ми гледамо одоздо, Бог види као Бог а ми гледамо као људи. Овај старјешина даље каже све од младости своје тако чиних, мислећи у себи све сам заповијести испунио и шта сад хоћеш од мене а Он му онда каже добро, ако си испунио заповијести, ево ти, још једна продај све, раздај сиромасима па хајде за Мном. Он се растужи, јер је био богат. Онда Христос даље говори како је тешко богатом ући у царство Божије и да је лакше камили проћи кроз иглене уши. Једном сам наишао на тумачење шта ова реченица значи. Наиме, није у питању примјер који је симболичан него заиста је постојао у оном свијету. Када су каравани ишли из Египта ка земљи јеврејској, било је једно мјесто које је личило на иглене уши. То је био пролаз, кланац. И ако би неко претоварио своје камиле, онда он не би могао туда да прође, него је морао да скида товар. Обично бива да људи који се везују за материјално и увећавају само своје материјално богатство тешка срца скидају ствари са камила и остављају, па најчешће тако натоваре свој караван да једва прође кроз иглене уши, како се звао тај пролаз. То је једно од тумачења. Оно што је суштинско јесте да човјек може бити богат више или мање али се не смије везати за то, јер ако се веже биће у великом проблему. Зашто? Неће моћи да остави богатство у тренутку када то буде најважније и да пође за Њим. Ко је Он да бисмо пошли за Њим оставивши богатство? Он је живи Бог а ово богатство је пролазно и трулежно. Он даје живот а богатство не даје живот. Он је Вјечан а богатство је временито. Много нам је тешко то да разумијемо и да прихватимо. Не ради се о томе да ли имамо велико или мало богатство него се ради о томе како се односимо према том богатству. Још више се у овој причи ради о томе како се односимо према Њему, према Животу, према Христу, према Богу. Шта бисмо данас урадили са нашим малим и биједним богатствима када би нам Он рекао оставите све, хајдете за Мном и не брините се? Сигурно бисмо рекли сачекај мало да нешто видимо. То је чињеница. Али ако бисмо рекли идемо за Тобом, остављам све, не само да бисмо постали богати, него би све то наше богатство добило смисао, јер у противном врло често сво то наше богатство може да буде бесмислено. Зашто? Зато што ћемо, данас, сутра или прекосутра умријети а везали смо се за све материјално. То ништа нема смисла без Христа Бога, јер ако Христа нема онда има смрти а ако има само смрти онда ништа смисла нема. Зато смо данас, браћо и сестре, овдје у цркви, зато што хоћемо живот и зато што хоћемо смисао а Његово само име Логос значи смисао. Да нам Бог данас дарује да то разумијемо, да то видимо и да то у својим срцима осјетимо, амин.