Његово Преосвештенство Епископ диселдорфа и њемачке г. Григоријe одржао је јеванђеоску бесједу у манастиру Високи Дечани, на ктиторску славу Светога Стефана Дечанског, 24. новембра 2023. године.
Бесједа Владике Григорија:
Драги Митрополите Јоаникије, Митрополите славног трона цетињскога и Егзарху трона пећкога, драги у Христу брате Теодосије, ти који предстојиш у овој Светој Епархији рашко-призренској, испуњеноj најбољим људским врлинама смирењем и трпљењем, који стојиш на страшноме мјесту и одстојаваш истину Светога Јеванђеља. И ви, драги Владико Методије и Владико Иларионе, који сте нада и будућност наше Црквe са свим свештеницима, који су се овдје сабрали са разних страна, са овим дивним молитвеницима-монасима из овога и других манастира који се моле за нас, који тумарамо по долинама овога свијета.
Драги оче игумане Саво, драга браћо и сестре, нема бољег мјеста за нас православне Србе на којем бисмо могли бити данас. Нема бољег мјеста на којем смо могли чути ово Јеванђеље. Јеванђеље које каже, није већи слуга од господара, ако мене гонише и вас ће гонити. Нема бољег мјеста, браћо и сестре, од Косова и Метохије, гдје смо се сабрали са свих страна света, вјероватно гоњени, праћени, потискивани оном подсвјесном људском тежњом, да сазнамо одакле смо, ко смо и куда идемо. Сви смо данас дошли, као што каже цар и пророк Давид, као оно кад јелен трчи на изворе вода да угаси неутољиву жеђ. Извор, за све нас који се називамо православним хришћанима и припадамо Српској православној цркви, налази се овдје, у Пећкој Патријаршији. Ако нас неко пита одакле смо, ма гдје да живимо на овоm свијету, свако од нас може да каже ја сам из Пећке Патријаршије. Ако нас неко пита ко сте, могли бисмо да кажемо да смо из Дечана. Ако нас неко пита шта су вам ти Дечани, ми бисмо могли да кажемо то је оно мјесто где су се загрлили Исток и Запад, на најљепши, најчудеснији и највеличанственији начин, загрлили су се умјетношћу. Све оно што је вјештина и достигнуће Западне умјетности можете видети ако станете напољу и около, испред Дечана. А све оно што видите изнутра то је достигнуће православног Истока. И ту се загрлила та вјештина са топлином. Такви би требало да будемо ми, који живимо на овим просторима, гдје се дотичу Исток и Запад, и гдје би требало, не да гуше један другога или једно друго, него као што је овдје у Дечанима, да грле и допуњавају недостатке један другоме.
Драга браћо и сестре, на крају као врхунац а не као посљедње, него најважније, да поменем да смо се састали овјде око кивота Светог српскога краља Стефана Дечанског. Састали смо се око кивота у коме лежи онај, који је испунио ово Јеванђеље. У коме лежи краљ, који је био витез и који је сигурно знао да барата мачем, као што су и други краљеви у његово доба знали. Али он је вратио мач у корице и чуо ријеч Јеванђеља и рекао нећу бити витез мача, него витез духа. И то не било ког духа! И нећу да тежим да стекнем ову или ону духовну моћ, него ћу имати само један циљ, само једанпут, само једну жељу и једно настојање, а то је да се испуним Духом Светим, јер, када дође Утјешитељ, каже нам Свето Јеванђеље Он ће вам посвједочити за Мене. И ви ћете посвједочити, каже данашње Јеванђеље, браћо и сестре, нама. Ако је неко већ вијековима свједок ове истине онда је то Свети краљ Стефан Дечански, јер и он је био гоњен као што је био гоњен наш и његов Господ. Јесу ли и краља Стефана гонили као што су гонили Господа?! Је ли он могао да господари, да надвлађује, да осваја? Јесте! Али он је схватиo шта би то све било и у шта би се све претворило ако у свему томе не буде Духа, Духа Светога.
Браћо и сестре, рекао сам на почетку да смо данас дошли овдје да се питамо одакле смо и ко смо. Али нећемо вас оставити без одговора на питања куда идемо, чему тежимо, шта то данас ми овдје радимо. Призивамо, иштемо, молимо, молимо да дође, да се усели у нас, Дух Свети, Дух Животворни и да спали трње наших сагријшења, да нас очисти, да нас охрабри, да нас оживи. Е да бисмо могли да посвједочимо, да бисмо могли да посвједочимо истину и Њему да се захвалимо што нас је испунио Собом, тј. истином. Када смо улазили у ову цркву, браћо и сестре, јутрос, Владика Теодосије ми рече никад оволико народа није било на слави, и још додаде, што је већа невоља то је више народа и све је бољи народ. Пошто је човјек логично биће помислих, стварно би требало да благосиљамо наше непријатеље, да их благосиљамо и не кунемо, јер нас ево, у овај чудесни божански храм, утјераше.
Али, браћо и сестре то није на првом мјесту. На првом мјесту је што је човјек без Духа мртвац, ништа, прах и пепео. Али човјек испуњен Духом, Духом Светим, је свјетилник и светитељ, он је свједок и свједочанство. Зато сте, браћо и сестре, данас сви ви у овом светом храму сабрани, ту, да заједно са овим светитељима на фрескама, са нашим Митрополитом који предводи ову божанску службу. Не! Нисмо ту да само сазнамо ко смо и одакле смо, него да се упутимо тамо гдје треба да идемо а то нећемо моћи без Духа Светога. Зато Њега призивамо, Њему се молимо, Њему се клањамо, Њега данас иштемо, браћо и сестре. Ако се то догоди онда нема ничега на овом свијету, што је важније и што је претежније за нас данас и за било кога човјека на земљи. Да Бог дарује вама свима оно што добро желите, да вам дарује испуњење сваке добре жеље, али више од свега, да испуњени Духом Светим пођете у овај свијет и будете свједоци ове чудесне истине. Амин, Боже дај.