4. марта 2023. године Епископ Диселдорфа и Њемачке служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светога архиђакона Стефана у Есену.
Бесједа Владике Григорија:
Драга браћо и сестре… у ову Прву недјељу Великога поста читамо једну молитву Светога Исака Сирина која гласи Господе и Владико живота мога, дух лењости, мрзовоље, властољубља и празнословља не дај ми. Дух целомудрености, смиреноумља, трпљења и љубави – даруј мени слуги Своме. O, Господе Царе, даруј ми да сагледам своје грехове, и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове векова. Амин. Сагледати своја сагрјешења и не осуђивати брата свога су, браћо и сестре, двије најважније димензије у цијелом нашем животу. Без њих и наш пост и наша молитва могу да оду у празно. Ако нисмо у стању да сагледамо своја сагрјешења и да се не бавимо сагрјешењима других људи, наших ближњих, наше браће и сестара. Да бисмо сагледали своја сагрјешења треба увијек да станемо пред лице Божије, јер када станемо пред лице Божије онда видимо своју грјешност пред Његовом безгрјешношћу, онда, као у огледалу, откривамо сами себе и видимо себе онаквим какви јесмо. Са друге стране, чим то видимо немамо потребу да другога осуђујемо и да гледамо сагрјшења његова. И шта још из тога извире? Да Бог, Који опрашта нама сагрјешења наша, позива нас и учи нас својом неизмјерном милошћу и добротом да и ми будемо милостиви према нашој браћо и нашим сестрама, према онима који стоје поред нас. То не значи да треба да будемо наивни, то не значи да не треба да видимо када је неко безобразан, то не значи да не примјећујемо када је неко зао. Све наведемо треба да видимо, да се тога плашимо и да у томе не учествујемо. Оно што је за нас битно јесте да гледамо сагрјешења своја и да не судимо ми ономе који чини сагрјешења, јер Господ каже Мој је суд, немојте ви да судите о томе. Када тако поставимо ствари, браћо и сестре, онда не само да се очишћујемо од наших гријеха него се и наше срце, наша душа припремају да можемо да опраштамо људима сагрјешења њихова као што нама опрашта Отац наш Небески сагрешења наша. Има једна чудесна прича у Јеванђељу о неправедном приставу. Био једно неки човјек који је био код господара. Господар му каже да врати дугове али му он каже да тренутно нема и да му опрости. Након тога, дужник пође да мучи све оне који су њему били дужни и да од њих тражи да му одмах врате. Тада га позове господар и каже зашто си тако зао, ја сам теби опростио а ти нећеш да опростиш онима који су много мање теби дужни него што си ти мени био дужан… Човјек из ове приче, не само да није био спреман да сагледа своја сагрјешења, него је гледао сагрјешења других чинећи их много већима него што она јесу а своје сагрјешење није хтио да сагледа. Зато смо, браћо и сестре, у црвки, зато постимо. Пост и молитва треба да буду средства која ће просветити наше умове, наша срца, наше очи, наше биће да бисмо могли да сагледамо своја сагрјешења и да бисмо могли да се уздржимо од сагледавања туђих сагрјешења. Да нам Бог дарује да нам тако данас и до данас буде… Да нам Бог дарује такве умне очи, такво срце да оно буде пред лицем Бога очишћено као када се злато у огњу чисти од сваке прљавштине, јер наше срце и јесте Божији залог, Божије злато у нама али некада ми пустим да около њега наше тијело, наш језик, наш ум, буду упрљани, да се на њих скупи неко блато и прашина од наших сагрјешења. У огњу молитве, у огњу поста, у огњу нашег стајања пред лицем Живога Бога треба да се догоди оно што се догодило на гори Хориву када је купина горјела али није сагорјевала, да и ми тако горимо а да не сагоримо, да горимо тако да буде спаљено трње наших сагрјешења а да оно што је добро у нама остане. Зато смо ту данас браћо и сестре. Амин, Боже да тако буде.
