Његово Преосвештенство Епископ диселдорфски и њемачки г. Григорије одржао је бесједу на Јеванђеље у недјељу, 11. фебруара 2024. год. у Саборном храму Светога Саве у Берлину.
У име Оца и Сина и Светога Духа. Када се догодио овај догађај, браћо и сестре, било је велико узнемирење међу јудејским свештеницима, фарисејима, садукејима и свима онима који су се веома забринули, што се појавио један такав учитељ за којим је ишло мноштво народа. Како су се они који су непријатељски настројени узнемирили, онда су и многи који су пратили Христа одлучили да се повуку и да Га не тако често прате, те је око Њега остао мали број оних који су га пратили. У том часу Он је кренуо у крајеве тирске и сидонске и у томе часу изађе пред Њега жена Хананејка. Дакле, жена из другога народа који није јеврејски. Један од разлога због кога су се на Њега подигли учитељи народа, јесте што Он не прави разлику и не дјели људе по националној основи, него исцјељује и помаже и једнима и другима и свима који Му долазе. И због тога овај дијалог јесте мало необичан и изгледа као да Христос баш хоће да покаже да је Он вјеран јеврејским законима, надопуњујући их једним новим законима, касније прозваним новозаветним. Догађа се то да Га једна жена сусреће и моли, Исусе, Сине Давидов, кћер моју много мучи ђаво, молим те, ослободи је. Браћо и сестре, ми смо хришћани, треба да знамо да ђаво заиста постоји, нажалост, постоји такав какав је и мучи људе… Можемо нам се догодити, не дај Боже, то што се догодило кћерки ове жене, да из неког разлога уђе ђаво у човјека и мучи га, да га човјек на неки начин пусти у себе, гријехом или Бог зна како. У сваком случају, ова жена непрестано моли и говори помози, мојој кћери. А апостоли који су остали вјерни Њему, али који као људи нису без страха, говоре отпусти ову жену јер виче за нама, отпусти их обе само да нам не стварају невољу и не вичу за нама. Христос тада, за Њега необично говори, Ја сам дошао изгубљеним овцама дома израиљева и није добро да узмем хљеб од дјеце и да Га дајем псима. Како некада тако и сада, такво понашање било је карактеристично за људе који су националисти и који мисле да је њихове нација боља од других. Они су увијек тако зли и говоре да су други људи као пси а наша нација којој припадамо је најбоља и најисправнија. У ствари, Христос хоће да нас научи кроз ову причу да смо сви дјеца Божија. Али Он нас не учи само кроз причу него кроз чудесни примјер ове жене, која на те ријечи, на које би се свако од нас наљутио, каже да, Господе, али и пси једу од мрва које падају са трпезе господара њихових. Браћо и сестре, ова жена показује неколико ствари у овој чудесној ријечи. Показује да вјерује Њему, показује да је смирена до крајњих граница и показује неизмјерну љубав. Према коме? Према својој кћери, којој жели да буде ослобођена од злога и од злих. Дакле, имамо вјеру, имамо смирење, имамо љубав. Зато Христос ускликом каже о, жено, велика је вјера твоја, нека ти биде по твојој вјери. И оздравила је кћер њена. Браћо и сестре, данас се догађа и то да често имамо вјеру али да немамо смирење, да понекад имамо смирење али немамо љубави или да имамо љубави а немамо смирења и вјере и тако у круг. Из овога данашњег догађаја морамо да се научимо и било би добро да се научимо да нам је уз вјеру увијек потребно смирење. Јесте, вјерујем! Али ако ме неко повриједи, ако ми неко каже нешто што ми се не свиђа, морам то да смирено прихватим, зато што имам заповијест, зато што ми је заповијеђено да волим све људе, и оне који мене воле и оне који мене не воле. Због тога је важно да увијек наша вјера има садржај, да буде испуњена и смирењем и љубављу и многим другим врлинама, није довољно да кажем ја вјерујем, ја сам вјерник, ја идем у цркву… а када нам неко каже да нешто од тога како чинимо и поступамо није у реду, ми се одмах наљутимо. А ова жена из данашњег Јеванђеља каже, да ако ме Ти називаш као што ме називају људи негативно настројени према припадницима других нација, а Христос то чини критикујући такав став и наступ и дајући прилику жени да пројави пред свима своју вјеру и смирење, ја ћу увијек у смирењу одговорити да и пси једу од мрва које падају са трпезе Господара својих. Браћо и сестре, да нам Господ дарује смирење као почетак, као основ живот, да бисмо могли да волимо. А када имамо смирење, када волимо и вјерујемо онда можемо и да расуђујемо добро. Данас славимо још и Светога Игнатија Антиохијског који је био растрган од лавова у вријеме цара Трајана. Он је био тако смирен и из свога смирења и вјере говорио је тако чудесне ријечи. Када су његови ученици и хришћани онога доба говорили хајде, да скупимо паре и да откупимо твој живот… он им је одговорио пшеница сам Божија која се меље у зубима звјерова, пустите ме да постанем чист хљеб Христу. Њега и данас славимо… Амин Боже, дај.
