Његово Преосвештенство Епископ диселдорфски и њемачки служио је Свету архијерејску Литургију у Диселдорфу у Недјељу пред Христово Рођење (Светих Отаца) 31. децембра 2023. године.
Бесједа Владике Григорија:
Драга браћо и сестре, данас славимо недјељу Отаца… Чули сте у данашњем Апостолу како се говори како је Авраам вјером настанио себе у земљи туђој и како је то добро за нас, који живимо, како ми мислимо, у земљи туђој. Али, ако живимо у земљи туђој вјером онда можемо да се осјећамо као Авраам, као да смо у земљи Оца Небеског, као да смо у својој земљи. Зато је вјера, браћо и сестре, толико важна. Шта је одликовало ове велике Оце Родослова Христова? Као што смо чули има их много, Авраам, Исак, Јаков до Јосифа заручника Дјеве Марије. Данашње Јеванђеље помиње нам и Давида, како роди сина са Уријиницом, поручујући нам да Оци нису били без гријеха, него су били живи људи али пуни вјере.
Да кажемо нешто о праоцу Аврааму. Над овим великим догађајима из живота праотаца ми треба да размишљамо и, како кажу Оци, созерцавамо. Авраам је добио од Бога Оца заповијест да принесе свога сина на жртву. Узевши свога сина јединца Авраам га поведе на мјесто жртве, на мјесто које је праслика Голготе. Као што ће касније Отац Небески дати Свога Сина на жртву за живот свијета… Али, када је он подигао руку на свога сина Милостиви Бог, појавом анђела, узвикну Аврааме стани и показа овна заплетеног у шибље. Господ видјевши вјеру Авраама рече му учинићу да твога потомства буде више него пијеска на обали морској.
Други праотац Јаков рвао се са Богом да би добио благослов од Бога и Бог је дохватио његове ноге и ранио га да би Јаков схватио како је тешко рвати се са Богом. Онда, након његове велике храбрости и борбе, да се рве за благослов Божији, Бог му даје да буде отац дванаесторице синова од којих се родило дванаест племена израиљевих. Погледајте, како су браћа продала најмлађег између себе, Јосифа и како је он из љубави према своме оцу помогао браћи као главни економ Египта, као неки премијер речено данашњим језиком. Гле, у Египту су Јевреји запали у велико ропство.
Из Египта их изводи један друге велики отац који се звао Мојсије. Мојсије је био миљеник фараонове кћери и могао је да живи на двору фараона. Пазите то, браћо и сестре, могао је да буде до краја живота повлашћени Јеврејин у Египту. Једнога дана видио је како један Египћанин туче неког сиротог сународника. Мојсије убија тог злог Египћанина и одлази у планине. Тамо је тражио правду и истину, те је срео Бога у купини која гори а не сагоријева. Онда је добио благослов од Бога да изведе свој народ из ропства, народ који је водио кроз пустињу четрдесет година. Након истека тога времена Бог каже Мојсију, који је претрпио све недаће и невоље, са народом се рвући, можеш да погледаш ову земљу али не можеш да уђеш у њу, али треба да будеш срећан, јер ће твоји синови и твоје кћери, твој народ, ући у земљу Обећану.
Сјећам се у ове дане, великог Владике Атанасија који је говорио да ће нама требати четрдесет година лутања по пустињи након ропства комунистичког. Још није истекло то вријеме, браћо и сестре.
То су, браћо и сестре, били оци. Отац је онај који чини све да би његово насљедство било добро и да би ушло у Обећану земљу. Више сам пута говорио и писао о томе али увијек ми остане велика тајна шта је то отац. Једном приликом, не тако давно, разговарао сам са својим пријатељима из дјетињства. Питали смо се о нашим карактерима, зашто су наши карактери такви. Један од њих је рекао погледај нас, или смо имали слабог оца или уопште нисмо имали оца. Тек понеки је имао снажног и карактерног оца. Када је отац слаб а мајка није прејака онда често остају посљедице на дјеци. Још једну ствар сам научио живјећи са једним изванредним духовним оцем. Ако не будеш као син истрпио снажног оца, никада нећеш моћи да постанеш добар отац. Браћо и сестре, нема узвишеније службе за човјека на овој земљи од тога да буде отац. Зашто је та служба толико узвишена и важна? Зашто је тај позив толико и необично битан за наш живот, за наше карактере, за наше биће и наше постојање? Зато што је отац стуб, тврђава и ослонац. Раније када се жњела пшеница, усред вршаја налазио се један стуб. Око тога стуба се све врти и осцилира. Један монах ми је указао на то говорећи да тај стуб представља улогу оца. Колико год да се одмакнеш од оца, толико далеко као примјера ради блудни син, отац те поново привлачи себи, увијек чинећи ослонац своме сину. Ако је отац превасходно духовно здрав, кућа ће бити стабилна.
Људи су често говорили да кућа стоји на жени. Разлог томе јесте што су наши очеви често ратовали и онда је кућа остајала на жени. Кућа стоји на темељу који се зове отац а жена, мајка, сестра чини све оно друго. Мајка је лице, све оно што видимо а отац је ипостас, он је утврђење на коме све то постоји.
Зашто смо постали народ без оријентира? Једноставно, јер су многи наши очеви изгинули, други су прогнани а многи трећи нису успјели у тешком времену да се изграде као лица достојна очинске улоге. Тако се достојанство човјека стално понижавало. Ако видите некада достојанственог мушкарца, достојанственог човјека, ви ћете одмах осјетити нешто веома важно а то је стабилност, одговорност, озбиљност. Зато је важно да знамо ко је којег племена, из које лозе. Данашње Јеванђеље нам кроз Родослов каже ко су били преци Христови. Они су као људи били грешни али увијек су стријемили вјером и љубављу ка Оцу Небеском. То их је чинило снажним оцима, стубовима и темељима.
Млади људи треба да схвате значај очинске улоге и да им за примјер служе праоци којих се данас сјећамо. Авраам се рвао са својом савјешћу, Јаков се ровао са Богом а Мојсије са народом Божијим. Без отаца тешко да ће бити стабилности у кући. Без стабилне куће тешко да ће бити стабилности у народу, у цркви, у држави, у друштву. Амин, Боже, да се данас научимо од праотаца Христових по тијелу да и ми будемо оци достојни тог звања.