Његово Преосвештенство Епископ диселдорфски и њемачки г. Григорије служио је Свету архијерејску Литургију у недјељу, 17. марта 2024. године у манастиру Успења Пресвете Богородице у Химелстиру. Током своје проповједи, Епископ Григорије обзнанио је вјерном народу да духовно старање о манастиру бива повјерено викарном Епископу хумском г. Јовану. На Светој Литургији у презвитерски чин рукоположен је ђакон Драган Станојевић из Рајнфелдена и назначен за пароха друге Парохије за Шварцвалд. Вишеструку радост употпунио је чин примања под окриље православног хришћанства дјевојке Киаре, која је на крају богослужења приступила Светом причешћу.
Бесједа Владике Григорија:
У име Оца и Сина и Светога Духа. Драга браћо и сестре, ово Јеванђеље говори нам о три важне ствари у нашем хришћанском животу. Говори нам о праштању, о хришћанском животу и о томе гдје би требало да буде срце наше. Када говоримо о праштању, увијек је најлакше да говоримо о срцу. Ко има велико срце? Онај који пуно опрашта. Ми када опраштамо, браћо и сестре, наше се срце шири, постаје велико а када не опраштамо, оно се скупља, постаје тврдо, мало и немилосрдно. Погледајте, шта у данашњем Јеванђељу каже Господ! Ако опростите људима гријехе њихове, опростиће вама Отац ваш Небески. Господ не каже ако опростите људима гријехе њихове онда ћете бити велики преда Мном и Ја ћу вас примити, ви ћете бити Моји и Ја ћу бити ваш. Зашто тако не поставља ствари?! Зато што смо ми већ Његови и зато што је Он нама већ опростио и ми смо људи већ заборавили шта је Он све за нас учинио. У Старом завјету, послије потопа, као знамен мира и опроштаја показао дугу. Како је рекао један младић Господ је Своју половину круга већ дао а на нама је да дамо своју половину круга, круга опраштања и помирења. Видите, браћо и сестре, какав је наш Бог, Он не тражи од нас добра дјела према Њему и да каже чините добра дјела према Мени и Ја ћу вам дати све што желите. Научите се томе! Њему ништа од нас не треба. Он има све. Њему не требају наша добра дјела, Њему не треба ни наша љубав да би Он био то што јесте. Нама требају та добра дјела, добра дјела једних према другима. Нама треба пост, не треба Богу наш пост. Не тражи Бог од нас пост да бисмо ми Њега умилостивили, Он то већ јесте али ради нас и ради нашега спасења Он нам каже постите и молите се. Још нам каже ако опраштате један другоме онда ћу и Ја вама све опростити. Како је то величанствено, браћо и сестре. Он хоће да ми волимо један другога и да се Он томе радује, да опраштамо један другоме и да се он томе радује. И да Он тада види да су Његова створења за Његово царство опредјељена. Онда нам каже у овоме Јеванђељу тамо гдје је благо ваше ондје ће бити и срце ваше а тамо гдје је срце ваше тамо ће бити и благо ваше. Браћо и сестре… ми се бринемо од јутра до мрака о томе шта ћемо јести или у шта ћемо се обући а Он говори само је једно потребно. Потребно је да се спустимо у дубину свога срца да нађемо ону њиву у којој је бесцијени бисер, да нађемо њиву због које вриједи продати све остало. Који је то бисер и шта то треба да нађемо, браћо и сестре? Треба да нађемо смисао нашега живота. Сав смисао нашега живота је да пронађемо смисао, јер ако га не пронађемо узалудно ћемо имати пуно материјалних ствари… ништа од тога неће бити довољно да испну наше срце. Срце наше биће празно… За нас хришћане треба да буде смисао управо Он, Који се Христос зове и Који хоће и Који жели да се настани у наше срце. А да би наша срца могла да буду пространа и да би наша срца могла да буду Његов дом, потребно је да опраштамо једни другима, потребно је да се молимо и да постимо. Браћо и сестре, чему пост и молитва ако не опраштамо?! Такав пост и таква молитва сто посто, не само да су узалудни, него су контра ефикасни, они поспјешују злобу и мржњу у људима. Зато се и помрачи онај који погрешно пости, зато и наглашава своје спољашње дјело. Зашто ми, браћо и сестре, толико бринемо о стварима спољашњим? Ми који смо у цркви бринемо се о спољашњој љепоти храма и богослужења. А шта ће то све значити ако заборавимо да наше срце треба да буде испуњено Смислом, Ријечју, Животом Који се Христос зове. Ако то заборавимо онда све ово спољашње биће узалуд. Браћо и сестре, зато је данас важно да схватимо шта значи то што нам данашње Јеванђеље говори да потражимо то најважније благо. Шта значи да се спустимо у унутрашњост, у највеће дубине, у неистраживе дубине нашега срца? Значи много за нас и наше спасење… Живимо у времену када људи размишљају о спољашњим стварима. Немојте да мислите да док вам ово говорим, изузимам себе. Примјетио сам код себе да свакодневно о толико спољашњих ствари бринем да сам заборавио да сиђем у своје срце. И када сам данима размишљао да треба да опраштам, многих људи сам се сјетио, оних којима сам чинио добро а они ми се ругали, оних којима нисам чинио добро а они ме мрзе, оних који су мени учинили нажао а ја их и не познајем. И када сам схватио да треба да опростим ако хоћу да мој пост има смисла, ако хоћу да се молим, морам да опростим и онима које волим а разочарали су ме и онима који мене не воле из њима знаних разлога или сам их ја навео на то да ме не воле. И тек тада, када опростимо, онда можемо да постимо и да се молимо. Све дотад, браћо и сестре, то ће бити једна спољашња и непотребна манифестација. Уколико се спустимо у своје срце и опростимо, нама пост неће бити мука, него радост, нама молитва неће бити задатак, него ће нам бити као живот, као храна, као потреба, као љубав. Ето, браћо и сестре, шта нам поручује данашње Јеванђеље. Данас у овој цркви, у којој сте се ви тако лијепо сабрали, имамо безброј радости. Прво, ова дјевојка је одлучила да буде једна од нас и да буде са нама и да се са нама моли Богу иако је већ припадала хришћанској заједници, хтјела је да буде православна. Нека јој то буде благословено и срећно. Данас се наш отац ђакон, Драган из Рајнфелдена, рукополаже за свештеника у Фрајбургу. Ту је његова супруга и његова фамилија. На све нас је оставио добар утисак и сматрамо да је он добар човјек, јер има добро срце и то добро срце га је довело пред олтар и да служи олтару. Данас имамо још једну радости, браћо и сестре. Од данас ће о овоме манастиру да се стара Владика Јован, који је на безброј начина показао да је вриједан и способан човјек, да је пун љубави и да има велико срце. Зато смо одлучили да сада, када почиње обнова овога манастира, он буде овдје и да прати ту обнову. Али сва та спољашња обнова неће имати смисла ако ово мјесто, на коме ми сада стојимо, не постане дом молитве, ако се овдје од јутра до мрака и од мрака до јутра не буде шапутало Господе Исусе Христе, Сине Бога Живога, помилуј ме грешнога… А када се испуне наша срца онда ће све то спољашње, што није ни ружно ни лијепо само по себи, добити смисао а када добије смисао онда ће бити лијепо, важно, смислено и спасоносно. Амин Боже да тако буде у нашим срцима и у нашем животу данас и у све вијекове вијекова амин.
