Njegovo Preosveštenstvo Episkop diseldorfski i njemački g. Grigorije služio je Svetu arhijerejsku Liturgiju u nedjelju, 17. marta 2024. godine u manastiru Uspenja Presvete Bogorodice u Himelstiru. Tokom svoje propovjedi, Episkop Grigorije obznanio je vjernom narodu da duhovno staranje o manastiru biva povjereno vikarnom Episkopu humskom g. Jovanu. Na Svetoj Liturgiji u prezviterski čin rukopoložen je đakon Dragan Stanojević iz Rajnfeldena i naznačen za paroha druge Parohije za Švarcvald. Višestruku radost upotpunio je čin primanja pod okrilje pravoslavnog hrišćanstva djevojke Kiare, koja je na kraju bogosluženja pristupila Svetom pričešću.
Besjeda Vladike Grigorija:
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Draga braćo i sestre, ovo Jevanđelje govori nam o tri važne stvari u našem hrišćanskom životu. Govori nam o praštanju, o hrišćanskom životu i o tome gdje bi trebalo da bude srce naše. Kada govorimo o praštanju, uvijek je najlakše da govorimo o srcu. Ko ima veliko srce? Onaj koji puno oprašta. Mi kada opraštamo, braćo i sestre, naše se srce širi, postaje veliko a kada ne opraštamo, ono se skuplja, postaje tvrdo, malo i nemilosrdno. Pogledajte, šta u današnjem Jevanđelju kaže Gospod! Ako oprostite ljudima grijehe njihove, oprostiće vama Otac vaš Nebeski. Gospod ne kaže ako oprostite ljudima grijehe njihove onda ćete biti veliki preda Mnom i Ja ću vas primiti, vi ćete biti Moji i Ja ću biti vaš. Zašto tako ne postavlja stvari?! Zato što smo mi već Njegovi i zato što je On nama već oprostio i mi smo ljudi već zaboravili šta je On sve za nas učinio. U Starom zavjetu, poslije potopa, kao znamen mira i oproštaja pokazao dugu. Kako je rekao jedan mladić Gospod je Svoju polovinu kruga već dao a na nama je da damo svoju polovinu kruga, kruga opraštanja i pomirenja. Vidite, braćo i sestre, kakav je naš Bog, On ne traži od nas dobra djela prema Njemu i da kaže činite dobra djela prema Meni i Ja ću vam dati sve što želite. Naučite se tome! Njemu ništa od nas ne treba. On ima sve. Njemu ne trebaju naša dobra djela, Njemu ne treba ni naša ljubav da bi On bio to što jeste. Nama trebaju ta dobra djela, dobra djela jednih prema drugima. Nama treba post, ne treba Bogu naš post. Ne traži Bog od nas post da bismo mi Njega umilostivili, On to već jeste ali radi nas i radi našega spasenja On nam kaže postite i molite se. Još nam kaže ako opraštate jedan drugome onda ću i Ja vama sve oprostiti. Kako je to veličanstveno, braćo i sestre. On hoće da mi volimo jedan drugoga i da se On tome raduje, da opraštamo jedan drugome i da se on tome raduje. I da On tada vidi da su Njegova stvorenja za Njegovo carstvo opredjeljena. Onda nam kaže u ovome Jevanđelju tamo gdje je blago vaše ondje će biti i srce vaše a tamo gdje je srce vaše tamo će biti i blago vaše. Braćo i sestre… mi se brinemo od jutra do mraka o tome šta ćemo jesti ili u šta ćemo se obući a On govori samo je jedno potrebno. Potrebno je da se spustimo u dubinu svoga srca da nađemo onu njivu u kojoj je bescijeni biser, da nađemo njivu zbog koje vrijedi prodati sve ostalo. Koji je to biser i šta to treba da nađemo, braćo i sestre? Treba da nađemo smisao našega života. Sav smisao našega života je da pronađemo smisao, jer ako ga ne pronađemo uzaludno ćemo imati puno materijalnih stvari… ništa od toga neće biti dovoljno da ispnu naše srce. Srce naše biće prazno… Za nas hrišćane treba da bude smisao upravo On, Koji se Hristos zove i Koji hoće i Koji želi da se nastani u naše srce. A da bi naša srca mogla da budu prostrana i da bi naša srca mogla da budu Njegov dom, potrebno je da opraštamo jedni drugima, potrebno je da se molimo i da postimo. Braćo i sestre, čemu post i molitva ako ne opraštamo?! Takav post i takva molitva sto posto, ne samo da su uzaludni, nego su kontra efikasni, oni pospješuju zlobu i mržnju u ljudima. Zato se i pomrači onaj koji pogrešno posti, zato i naglašava svoje spoljašnje djelo. Zašto mi, braćo i sestre, toliko brinemo o stvarima spoljašnjim? Mi koji smo u crkvi brinemo se o spoljašnjoj ljepoti hrama i bogosluženja. A šta će to sve značiti ako zaboravimo da naše srce treba da bude ispunjeno Smislom, Riječju, Životom Koji se Hristos zove. Ako to zaboravimo onda sve ovo spoljašnje biće uzalud. Braćo i sestre, zato je danas važno da shvatimo šta znači to što nam današnje Jevanđelje govori da potražimo to najvažnije blago. Šta znači da se spustimo u unutrašnjost, u najveće dubine, u neistražive dubine našega srca? Znači mnogo za nas i naše spasenje… Živimo u vremenu kada ljudi razmišljaju o spoljašnjim stvarima. Nemojte da mislite da dok vam ovo govorim, izuzimam sebe. Primjetio sam kod sebe da svakodnevno o toliko spoljašnjih stvari brinem da sam zaboravio da siđem u svoje srce. I kada sam danima razmišljao da treba da opraštam, mnogih ljudi sam se sjetio, onih kojima sam činio dobro a oni mi se rugali, onih kojima nisam činio dobro a oni me mrze, onih koji su meni učinili nažao a ja ih i ne poznajem. I kada sam shvatio da treba da oprostim ako hoću da moj post ima smisla, ako hoću da se molim, moram da oprostim i onima koje volim a razočarali su me i onima koji mene ne vole iz njima znanih razloga ili sam ih ja naveo na to da me ne vole. I tek tada, kada oprostimo, onda možemo da postimo i da se molimo. Sve dotad, braćo i sestre, to će biti jedna spoljašnja i nepotrebna manifestacija. Ukoliko se spustimo u svoje srce i oprostimo, nama post neće biti muka, nego radost, nama molitva neće biti zadatak, nego će nam biti kao život, kao hrana, kao potreba, kao ljubav. Eto, braćo i sestre, šta nam poručuje današnje Jevanđelje. Danas u ovoj crkvi, u kojoj ste se vi tako lijepo sabrali, imamo bezbroj radosti. Prvo, ova djevojka je odlučila da bude jedna od nas i da bude sa nama i da se sa nama moli Bogu iako je već pripadala hrišćanskoj zajednici, htjela je da bude pravoslavna. Neka joj to bude blagosloveno i srećno. Danas se naš otac đakon, Dragan iz Rajnfeldena, rukopolaže za sveštenika u Frajburgu. Tu je njegova supruga i njegova familija. Na sve nas je ostavio dobar utisak i smatramo da je on dobar čovjek, jer ima dobro srce i to dobro srce ga je dovelo pred oltar i da služi oltaru. Danas imamo još jednu radosti, braćo i sestre. Od danas će o ovome manastiru da se stara Vladika Jovan, koji je na bezbroj načina pokazao da je vrijedan i sposoban čovjek, da je pun ljubavi i da ima veliko srce. Zato smo odlučili da sada, kada počinje obnova ovoga manastira, on bude ovdje i da prati tu obnovu. Ali sva ta spoljašnja obnova neće imati smisla ako ovo mjesto, na kome mi sada stojimo, ne postane dom molitve, ako se ovdje od jutra do mraka i od mraka do jutra ne bude šaputalo Gospode Isuse Hriste, Sine Boga Živoga, pomiluj me grešnoga… A kada se ispune naša srca onda će sve to spoljašnje, što nije ni ružno ni lijepo samo po sebi, dobiti smisao a kada dobije smisao onda će biti lijepo, važno, smisleno i spasonosno. Amin Bože da tako bude u našim srcima i u našem životu danas i u sve vijekove vijekova amin.
