Besjeda Njegovog Preosveštenstva Episkopa humskog g. Jovana održana je 28. juna 2023. godine na praznik Svetoga mučenika Kneza Lazara i svetih srpskih mučenika na Svetoj Liturgiji u hramu Svetoga Save u Diseldorfu.
Beseda Vladike Jovana:
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Iako su naša iskustva u životu raznolika i mnogostruka, moglo bi se reći da se sva mogu svesti na dva iskustva, jedno je ljubav a drugo je mržnja. Danas smo se sabrali na ovom sveštenom mestu da bismo izrazili svoje uverenje, da je naš Bog ljubav i da je ljubav ta koja pobjeđuje. Ne samo ljubav kao emocija nego ljubav kao odnos koji je utemeljen na odnosu prema Bogu i prema bližnjima koje vidimo i doživljavamo kao sam temelj svoga postojanja, kao one bez kojih ne možemo da živimo, i naravno ne možemo da se spasemo.
Danas je Vidovdan. Mi svi ga slavimo kao jedan od najznačajnijih praznika u našem narodu. I na događaj koji se dogodio 1389. godine mi nadovezujemo sva iskustva koja su vezana za stradanje našeg naroda. Ali, kroz stradanje našeg naroda i kroz iskustvo stradanja mi treba ljubavlju Gospodnjom da posmatramo i stradanja svih ljudi i celoga sveta, jer su sva stradanja, koja su iz ljubavi i za ljubav, u krajnjom liniji ono stradanje našeg Gospoda Isusa Hrista za život sveta. Sva ta stradanja, draga braćo i sestre, kao što čvrsto verujemo i zbog toga smo se danas ovde i sabrali, završiće praznim grobovima, završiće vaskrsenjem iz mrtvih. Mi smo ovde sabrali da se setim Vidovdana i svih stradanja od onog Gospodnjeg do današnjeg dana, i na taj način ispovedamo vaskrsenje iz mrtvih. Zato ne proslavljamo smrt i stradanje same po sebi nego ono i onakvo umiranje koje je samožrtveno, ono i onakvo umiranje koje je utemeljeno na ljubavi, ono i onakvo umiranje koje izgrađuje Crkvu, i koje izgrađuje zajednicu svetih koji su već, mogli bismo reći, vaskrsli iz mrtvih i čiji su grobovi već napukli od siline Gospodnjeg vaskrsenja i pitanje je samo trenutka kada će Gospod da odluči i ponovo da dođe da sve vaskrsne iz mrtvih. Danas smo se sabrali da se pričestimo Gospodu, i da se pričestimo svima svetima, da se svima svetima prisajedinimo, prisajedinjujući se našem Gospodu Isus Hristu, pričešćujući se od jednog tela i pijući iz jedne čaše. Neka nam je svima današnji praznik blagosloven, da nam bude na spasenje, na umnoženje ljubavi, na oslobođenje od mržnje, jer ono po čemu se razlikuju život i smrt jeste zapravo razlika između ljubavi i mržnje a mržnja je često utemeljena na našem uverenju kako nešto činimo u ime Božije. Ovo današnje Jevanđelje se završava Hristovim upozorenjem apostolima da će doći čas kada će svaki koji njih ubija misliti da Bogu službu čini. I mi, draga braćo i sestre, kada god mislimo da Bogu i pravdi ili bilo kojem drugom ideološkom načelu činimo službu žrtvujući bilo koga od naših bližnjih, treba uvek da zastanemo da se prekrstimo i da promislimo da li smo mi zaista u pravu i da li možda naše uverenje nije u potpunosti tačno i da li bi nasuprot našeg stava trebalo možda da damo prednost čoveku, bratu, bližnjem koji stoji pored nas. Neka bi nas Gospod sve vaskrsao iz mrtvih i iscelio od svih naših muka i stradanja svojim vaskrsenjem, amin.