U petak, 7. aprila 2023. godine na praznik Blagovesti Svetu arhijerejsku Liturgiju služio je Njegovo Preosveštenstvo Vladika Jovan, vikarni Episkop Vladike Grigorija, uz sasluženje sveštenstva Sabornog hrama Svetoga Save u Diseldorfu.
Beseda Vladike Jovana
U ime Oca, Sina i Svetoga Duha. Draga braćo i sestre, mi koji smo se ovde danas sabrali, prisustvujemo dramatičnom, strašnom, svečanom, užasnom, predivnom i zadivljujućem događaju Blagovesti, kojima suštinski počinje Jevanđelje, a Jevanđelje je ne samo priča, već je istina o spasenju sveta i čoveka. Ta priča je strašna jer se jednoj devojci Mariji, koja će postati Majka Božija, u Nazaretu u kojem je živela, javio Arhanđeo Gavrilo i saopštio joj je da će ona roditi spasitelja i izbavitelja sveta, Mesiju koji je dugo vremena bio obećavan. Nju je to, baš kao i svakog čoveka ili ženu, naravno uplašilo. Ona se pitala kako je to uopšte moguće. A Bogu je naravno apsolutno sve moguće i On je mogao to, baš kao i mnogo čega drugog da učini i mimo Marijine volje, ali su Blagovesti praznik Gospodnjeg začeća, objave spasenja svetu i čoveku, ali na način da se Bog otkriva i poziva čoveka i svet da Mu priđu i da ostvare sa Njim najprisniji odnos jedinstva i ljubavi. U ime celog čovečanstva i tvorevine, Marija prečista i prečasna, preblagoslovena vladičica naša i uvek devojka, pristala je da Gospodar vekova i tvorac svega vidljivog i nevidljivog, Sin Božiji blagodaću Svetoga Duha, da dođe i da se ponizi, postavši jedan od nas, da bude začet Duhom Svetim u utrobi svoje majke. Iako je tvorac svega vidljivog i nevidljivog, on je blagoizvoleo da postane jedan od nas, da bude detence u presvetoj utrobi svoje majke, da bude rođen i da živi kao jedan od nas. Nama ljudima često nije pojmljivo kako je moguće da je Bog sišao među nas i da je postao jedan od nas, kako je moguće da je Bog razgovarao sa ljudima. Oni su mogli da Ga vide, da Ga dotaknu, da padnu pred Njegove noge, da budu isceljeni Njegovim blagoslovom. Dakle, on je i po Svom vaznesenju na nebu ostao čovek i kao čovek je omogućio nama da postanemo Bogovi, ostavivši nam jednu tajnu koja u stvari predstavlja mnoge tajne, tajnu Njegove Bogočovečnosti, čiji vrhunac iskustvujemo u ovom i u narednim praznicima, sa tajnom Vaskrsenja na samom kraju. Dakle, on je za nas postradao i Otac Ga je Duhom Svetim u treći dan vaskrsnuo iz mrtvih. Draga braćo i sestre, to je vaskrsenje svih nas, to je vaskrsenje koje nam je darovano i kojim smo mi svi pozvani da živimo i zato praznik Blagovesti predstavlja taj začetak razvijanja te sveštene blagodatne istorije koja se nikada neće završiti. Mi kao ograničena bića imamo mogućnost da se u nedogled razvijamo u zajednici sa Bogom u blagodati i ljubavi koje nam se daruju. Neka bi današnji praznik, draga braćo i sestre, bude praznik ljubavi i radosti, mira i utehe i neka bio Gospod dao nama i celom svetu mir u srcima i ljubav u dušama spoznanjem istine o budućem Carstvu Božijem. Da možemo da živimo na zemlji na nebeski način, kao oni koji na zemlji stradaju ali su utešeni svetlošću budućeg Carstva Božijeg. I neka bi Gospod dao da poput Prečiste, Presvete i Preblagoslovene Vladičice naše, Prisnodjeve Marije da naši životi i naši odnosi budu sasvim jednostavni i rasterećeni od ovozemaljskih tugovanja, stega i pritisaka. Jer, Gospod nas je stvorio sa neverovatnim potencijalima ali sa naznakom da živimo u blaženom životu a ne u životu rastrzanosti, muke i patnje. Neka Vas Gospod blagoslovi! Hvala Vam velika što ste došli da zajedno proslavimo ovaj današnji divan praznik i hoću da iskoristim priliku da čestitam krštenje našoj Violeti, koja je ovde sa nama dugo a juče je blagodaću Božijom krštena. To me izuzetno raduje i želim joj od sveg srca da svoje darove koje je dobila darom Duha Svetoga da umnožava u našoj zajednici na slavu Božiju i na spasenje svih nas. Neka Vam je srećan praznik!