Na Savindan, 27. januara 2020. u kapeli Sv. Luke proslavljen je veliki pravoslavni praznik Sveti Sava. Svetu Liturgiju je služio, protojerej-stavrofor Jovan Marić.
U prilogu, čitaocima dostavljamo besedu sveštenika Jovana vernom narodu:
Braćo i sestre!
Danas, kao što znate, slavimo Sv. Oca našega Savu prvoga Arhiepiskopa i prosvetitelja srpskog. Slavimo sveca iz roda našega, koji je pre osam stotina godina izdejstvovao samostalnost Srpske crkve postavši njen prvi Arhiepiskop. U ličnosti Svetog Save srpski narod je dobio duhovnog predstojatelja, učitelja i prosvetitelja iz svoga roda, koji je obeležio ne samo svoje vreme u kome je živeo i delao, nego celu istoriju srpskoga naroda do dana današnjega, evo, osam stotina godina. Zar bi se moglo tako dugo pamtiti i slaviti nešto, što nema večni smisao i značaj? Život i delo Svetoga Save govore nam, da kada Bog nekoga proslavi, to ima nezaboravnu i neprolaznu vrednost ne samo u vremenu, nego i u večnosti. Sv. Sava je bio ,,Pastir dobri, koji život svoj polaže za ovce”, kako upravo čusmo u pročitanom jevanđelskom začalu. Ja pamtim vreme, i mnogi od vas, kada se o Svetom Savi govorilo ili učilo u školama kao princu Rastku Nemanjiću, ili se uopšte nije učilo niti smelo govoriti. To je bilo tužno doba naše novije istorije, i mukotrpno vreme srpskogo robovanja pod raznim osvajačima. Ali su Srbi i tada imali molitvenu zaštitu Svetoga Save pred Gospodom. Sećam se, kada sam pre četrdesetak godina kao student boravio na ovim prostorima, dobio sam od jednog starog prote knjižicu, Duhovna lira od vladike Nikolaja, u Srbiji (Jugoslaviji) je to bilo zabranjeno. U vozu sam je usput čitao i ostalo mi upečatljiva pesma Vladike Nikolaja, kako Sv. Sava kleči pred Gospodom i moli za srpski narod, a Gospod ga pita: ,,Jesu li Srbi kao što su bili, da li su se Savo promenili?”. Mnogo kasnije slušao sam tu pesmu od naših guslara o našim svetosavskim proslavama. Vremena se hvala Bogu promenila, i svi vi danas prusutni na Sv.Liturgije znate ko je bio Sv. Sava i kakav je njegov značaj za srpski narod i Srpsku crkvu. I radujem se što sam danas sa vama u ovome hramu i na ovaj dan, da zajedno prinesemo molitvu Gospodu i Svetome Savi. Naš Episkop G. Grigorije, koji kao pastir dobri, nadgleda duhovni život svoje pastve, u dogovoru sa vašim sveštenicima, blagoslovio je da danas ovde služim Svetu Liturgiju, i da vam kažem da će se u ovome hramu i dalje služiti Sveta Liturgija. Vladika je mišljenja da, ako vi želite da se molite baš u ovome hramu onda se molite. Ali se nemojte svađati, niti grditi jedni druge. Jer ćete rastužiti Svetog Savu i sve srpske svetititelje. Sv. Sava je mirio i zavađenu braću, i svoj narod sa njegovim neprijateljima. Kao hrišćani treba da praštamo i da ne mrzimo, čak i neprijatelje svoje. Ako smo istinski svetosavci, nemojmo se svađati ni oko čega, a pogotovo ne oko toga u kojem ćemo se hramu moliti. Molitva i svađa ne idu nikako zajemo. Amin. “Recimo svi iz sve duše, i od svega uma svoga, recimo”…