АУГЗБУРГ, НОВОСТИ

Божић у Аугзбургу

У храму у Аугзбургу навечерје празника Рођења Христовог прослављено је најпре литургијом на Бадњи дан, а потом и празничном вечерњом службом. По завршетку вечерње службе најмлађи су се уз стари обичај пијукања обрадовали слаткишима које су пронашли у слами у храму. Након тога у порти храма обављено је налагање бадњака, док се верни народ окупио уз топле напитке и празничну атмосферу.
 
Бадње вече окупило је, по обичају, велики број верника, тако да је храм са галеријом био до краја испуњен, а велики број верника стајао је у ходнику и у порти храма током службе.
 
По прочитаном Јеванђељу на вечерњој служби отац Ненад је беседио о предстојећем празнику Рођења и ономе на шта нас он опомиње. Беседу можете послушати или прочитати у целости.
 
На празник Рођења Христовог служена је света Литургија у 9.00 часова у којој је учествовао и Светим Даровима Тела и Крви Христове причестио се велики број верника.
 

”Не бојте се, јер вам, ево, јављам радост велику која ће бити свему свету. Јер вам се данас роди спас, који је Христос Господ, у граду Давидову.”

Радост велика свему свету, Спаситељ, Христос! То је анђео објавио пастирима у пољу те су они, након што су чули анђеоску песму коју и ми стално певамо и говоримо као молитву, а која гласи ”Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља” кренули да виде то Дете. Обрадовали су се као што се и ми радујемо, и ваља да се радујемо, о Божићу, када прослављамо рођење Христово!

Приближујемо се овој ноћи помало и стрепећи, јер осећамо да је рођење Христово радостан догађај, али и догађај који подсећа на људску неправду, отврдла срца и себичност, на шта нас подсећа чињеница да за жену трудницу пред порођајем није било места ни у једној кући. Један део нашег бића стрепи од одговора на питање да ли бисмо ми отворили врата, примили у кућу и спремили кревет жени која је пред порођајем и која нема куда да оде!

Осећамо и да је велика радост овог спасоносног Догађаја истовремено и велика опомена за нас, а ми људи не волимо да будемо опомињани. Стога, опет, помало стрепимо. Од чега? Од опомене да није довољно да се Христа и свог хришћанског постојања сетимо само у време празника, као да Христа ван поста и празника нема, као да догађај Божијег уласка у свет и кроз њега омогућавање нашег спасења није увек присутна и увек позивајућа, али и обавезујућа чињеница! А знамо, ипак, да је устројавање спасења света реалност, да се оно збило у историји преко праотаца, пророка и да се испунило у рођењу Исуса од девојке Марије те да ту стварност Црква сведочи, проповеда и светотајински остварује у Литургији.

Опомена је, исто тако, и то да се о Божићу мирбожимо тј. желимо и призивамо, молимо Божији мир, а сами се тог мира слабо испуњујемо! Слатке су нам и празнику пригодне те анђеоске речи те их тако и превалимо преко уста или некоме напишемо у поруци, али нам је тешко, много теже да пустимо да нам срце, душу, ум и разум испуни мир Бога који се због нас рађа и рођењем нам нуди и дарује Свој благословени мир. Дарује нам не било какав мир, некакву од света и других људи изоловану повученост у себе, не некакву самодовољност да се у њој наслађујемо својом углавном комфорно устројеном побожношћу која нема никаквог додира са човеком до нас. Не, већ нам Он дарује могућност да постојимо у заједници једних са другима, да се Његов мир остварује кроз љубав коју показујемо и живимо једни са другима, што, признаће многи, није увек лако, јер изискује да се одрекнемо себе, своје гордости и себичности, коју најчешће не желимо да видимо код себе и препознамо је. Богочовек, Христос Бог наш, нас позива и благосиља да и ми, носећи Његово име, називајући се Хришћанима, будемо миротворци и мироносци, али да то остварујемо једни према другима, једни са другима, једни међу другима!

Радост је велика свему свету, радост је велика свакоме од нас, радост је рођење Спаситеља, радост је коју би требало да осети свако биће. Но, има ли радости без Христа, има ли Божића, лепе трпезе, топлих обичаја без Христа, чије рођење славимо као спасоносни догађај? Радост Божића, коју је јавио анђео и објавио да ће она бити свему свету, радост је због тога што Дете које се родило и у јаслама, међу животињама, лежало, а не у некој скупоценој палати у свили, јесте испуњење све људске историје, остварење свега што је обећано и прослављење онога што човек може да постане – обожено биће! Ето откуда те и какве то радости!

О Божићу певамо ”Рођење Твоје, Христе Боже наш, засија свету светлошћу разума (или познања) јер у њој они који су служили звездама од Звезде се научише да се клањају Теби и да Тебе познају са висине Истока, Господе, слава Теби.” Ова песма увек нас подсећа и подстиче на радост, но она подсећа и учи да је у прихватању Христа као нашег Спаситеља потребна велика промена и одбацивање старог начина живота, потребно је мерење свега у шта смо веровали и као обичај поштовали једино мером Христа – и ништа не стављати изнад Њега!

Радујмо се и нека се радује свет, коме ми будимо мироносци, миротворци у име Христово, весници Радости која се објављује свему свету!

Мир Божији – Христос се роди!