Драга браћо и сестре,
дан за даном, недеља за недељом, и ево, прошла је готово читава света Четрдесетница, мада је, са друге стране, због мера које су на снази и ванредне ситуације у којој се нашао људски род широм читавог света, она можда деловала бесконачно. Једно је сигурно, овакво искуство свете Четрдесетнице нисмо до сада имали.
Сутра прослављамо васкрсење Лазара Витанијског. Честитог домаћина, молитвеника, истакнутог врлинским делима у заједници, пријатеља и ученика Христовог, брата сестара Марте и Марије који се беше разболео и умрo, четири дана у гробу лежао и кога Господ Исус Христос Васкрсе из мртвих.У мноштву васкрсења, које је изршио Господ Исус Христос, најзначајније је Лазарево васкрсење, јер сам Господ каже „Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се Син Божији прослави кроз њу.“ (Јн. 11:4).
Читајући о овом догађају, који је претходио Христовом уласку у Јерусалим, схватамо да, иако на први поглед, туга преовладава у њему, све ипак одише љубављу. Ганути смо љубављу коју су сестре Марта и Марија имале према свом брату Лазару. У овој патријархалној породици, сестре осећају животну сигурност братом и безусловно га воле. Многе науке и данас истражују љубав сестре према брату. Другачија је то љубав од свих других и лековита је. Лековита је била љубав и тога дана, као и у све векове, онда када је искрена. Спаситељ својом љубављу према овој породици, а кроз њу и целом роду људском, васкрсава брата Лазара и сведочи :“ Ја сам Васкрсење и Живот, који верује у Мене ако и умре живеће. И сваки који живи и верује у Мене неће умрети вавек“.
Христов заповедни позив :“Лазаре, изиђи напоље!“ (Јн. 11:43) одмах се прочуо, па је већ сутрадан цео Јерусалим изашао у сусрет Спаситељу, поред кога је ходио васкрсли Лазар и дочекао Га као Цара са песмом: „Осана! Благословен који долази у име Господње, цар Израиљев“ (Јн. 12,13). И данас, овај догађај и чудо одзвањају васељеном и дају снагу многим хришћанима, да се окупе у својим храмовима, и у најлепшим хаљинама, са маслиновим и врбиним гранчицама, окићени звончићима, у литијама, у Цветну Недељу, поздрављају Христа као Цара и Бога.
Но нажалост, драга браћо и сестре, сходно мерама и ситуацији у којој се налазимо, ове године нећемо бити физички заједно у Цветну недељу, у храму Воздвижења Часног Крста у Келну. Бићемо заједно у молитви, која је учинила да у Келну данас постоји много кућних храмова у којима пламен из кандила икону обасјава, свећа гори, тамјан мирише, молитва се срцем приноси и слива у једну заједничку молитву парохијске заједнице. Привремено је затворен наш храм, али смо отворили на десетине нових кућних храмова.
И ове недеље ћемо се окупити, свако у свом дому и пред својим иконама у 10 часова, да обавимо јутарњу молитву и учинимо радосну литију дочека Христовог у Јерусалим. Улазак Христов у Јерусалим је улазак Христов у наша срца.
У Христовој литији беше много деце. Тако и нашу Литију чини велики број деце, који су најискренији пријатељи Божији. Тај податак чини нас додатно радосним и поносним.
Као и сваке недеље до сада, молимо све учеснике наших молитава и литија да пренесу радост свога срца сродницима и пријатељима и позову их да сви заједно, као једно срце и једна душа, ускликнемо у недељу и поздравимо Христа речима „Осана Сину Давидову! Благословен који долази у име Господње“! (Мат. 21:9)
Нека би Господ дао да у Цветну недељу процветају Христове врлине у срцима нашим. Осећајем духовног заједништва и осећајем припадности нашој мајци православној цркви, коју предводи васкрсли из мртвих Исус Христос, бићемо способни да претворимо нашу личну слабост у саборну снагу.
Зато браћо и сестре, напред у сусрет Васкрсломе. Кроз Крст ће доћи радост целом свету. Напред, бодрећи и јачајући једни друге, не окрећући леђа непријатељу. Са молитвом на уснама, напред!
Ваши свештеници прота Неђо и отац Младен Јањић
Келн, 10.04.2020.год.