Draga braćo i sestre,
dan za danom, nedelja za nedeljom, i evo, prošla je gotovo čitava sveta Četrdesetnica, mada je, sa druge strane, zbog mera koje su na snazi i vanredne situacije u kojoj se našao ljudski rod širom čitavog sveta, ona možda delovala beskonačno. Jedno je sigurno, ovakvo iskustvo svete Četrdesetnice nismo do sada imali.
Sutra proslavljamo vaskrsenje Lazara Vitanijskog. Čestitog domaćina, molitvenika, istaknutog vrlinskim delima u zajednici, prijatelja i učenika Hristovog, brata sestara Marte i Marije koji se beše razboleo i umro, četiri dana u grobu ležao i koga Gospod Isus Hristos Vaskrse iz mrtvih.U mnoštvu vaskrsenja, koje je izršio Gospod Isus Hristos, najznačajnije je Lazarevo vaskrsenje, jer sam Gospod kaže „Ova bolest nije na smrt, nego na slavu Božiju, da se Sin Božiji proslavi kroz nju.“ (Jn. 11:4).
Čitajući o ovom događaju, koji je prethodio Hristovom ulasku u Jerusalim, shvatamo da, iako na prvi pogled, tuga preovladava u njemu, sve ipak odiše ljubavlju. Ganuti smo ljubavlju koju su sestre Marta i Marija imale prema svom bratu Lazaru. U ovoj patrijarhalnoj porodici, sestre osećaju životnu sigurnost bratom i bezuslovno ga vole. Mnoge nauke i danas istražuju ljubav sestre prema bratu. Drugačija je to ljubav od svih drugih i lekovita je. Lekovita je bila ljubav i toga dana, kao i u sve vekove, onda kada je iskrena. Spasitelj svojom ljubavlju prema ovoj porodici, a kroz nju i celom rodu ljudskom, vaskrsava brata Lazara i svedoči :“ Ja sam Vaskrsenje i Život, koji veruje u Mene ako i umre živeće. I svaki koji živi i veruje u Mene neće umreti vavek“.
Hristov zapovedni poziv :“Lazare, iziđi napolje!“ (Jn. 11:43) odmah se pročuo, pa je već sutradan ceo Jerusalim izašao u susret Spasitelju, pored koga je hodio vaskrsli Lazar i dočekao Ga kao Cara sa pesmom: „Osana! Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje, car Izrailjev“ (Jn. 12,13). I danas, ovaj događaj i čudo odzvanjaju vaseljenom i daju snagu mnogim hrišćanima, da se okupe u svojim hramovima, i u najlepšim haljinama, sa maslinovim i vrbinim grančicama, okićeni zvončićima, u litijama, u Cvetnu Nedelju, pozdravljaju Hrista kao Cara i Boga.
No nažalost, draga braćo i sestre, shodno merama i situaciji u kojoj se nalazimo, ove godine nećemo biti fizički zajedno u Cvetnu nedelju, u hramu Vozdviženja Časnog Krsta u Kelnu. Bićemo zajedno u molitvi, koja je učinila da u Kelnu danas postoji mnogo kućnih hramova u kojima plamen iz kandila ikonu obasjava, sveća gori, tamjan miriše, molitva se srcem prinosi i sliva u jednu zajedničku molitvu parohijske zajednice. Privremeno je zatvoren naš hram, ali smo otvorili na desetine novih kućnih hramova.
I ove nedelje ćemo se okupiti, svako u svom domu i pred svojim ikonama u 10 časova, da obavimo jutarnju molitvu i učinimo radosnu litiju dočeka Hristovog u Jerusalim. Ulazak Hristov u Jerusalim je ulazak Hristov u naša srca.
U Hristovoj litiji beše mnogo dece. Tako i našu Litiju čini veliki broj dece, koji su najiskreniji prijatelji Božiji. Taj podatak čini nas dodatno radosnim i ponosnim.
Kao i svake nedelje do sada, molimo sve učesnike naših molitava i litija da prenesu radost svoga srca srodnicima i prijateljima i pozovu ih da svi zajedno, kao jedno srce i jedna duša, uskliknemo u nedelju i pozdravimo Hrista rečima „Osana Sinu Davidovu! Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje“! (Mat. 21:9)
Neka bi Gospod dao da u Cvetnu nedelju procvetaju Hristove vrline u srcima našim. Osećajem duhovnog zajedništva i osećajem pripadnosti našoj majci pravoslavnoj crkvi, koju predvodi vaskrsli iz mrtvih Isus Hristos, bićemo sposobni da pretvorimo našu ličnu slabost u sabornu snagu.
Zato braćo i sestre, napred u susret Vaskrslome. Kroz Krst će doći radost celom svetu. Napred, bodreći i jačajući jedni druge, ne okrećući leđa neprijatelju. Sa molitvom na usnama, napred!
Vaši sveštenici prota Neđo i otac Mladen Janjić
Keln, 10.04.2020.god.