U Ime Oca i Sina i Svetoga Duha!
Današnje Sveto Jevanđelje, draga braćo i sestre, ukazuje nam na nešto svojstveno svakom čoveku na ovoj zemlji. Ukazuje na muku čovekovu, na njegovu nemoć u ovom svetu. Čuli ste kako su 4 prijatelja doneli svog teško obolelog prijatelja i druga na nosilima, kako bi ga stavili pred „čudotvorca“ Isusa iz Nazareta. Naravno, kao i svugde gde se Hristos nalazio, oko njega se i ovde okupilo mnoštvo naroda koji ga je pratio i slušao. Stoga oni nikako nisu mogli da mu se približe, da mu priđu. odlučni i puni ljubavi prema prijatelju, oni se dosete da se zajedno popnu na krov kuće u kojoj beše Gospod, da ga otvore i kroz njega spuste svoga prijatelja pred Njega. A naš Gospod kada je video šta se dešava i kada je video oduzetoga koji ležaše na odru kako ga spustaše prijatelji njegovi, on kao što piše u svetom Jevanđelju prvo vidje „Veru njihovu“ i onda mu reče: „Ne boj se čedo, opraštaju ti se gresi tvoji“. Kao što čuste ovde se ne kaže „videvši njih Isus -nego: Videvši veru njihovu. Gospod time želi da nam pokaže da on vidi ono što je za nas nemoguće videti ono što je teže videti a to je ono najskrivenije u čoveku. Ali čiju veru je on video? Da li samo veru prijatelja koji su doneli bolesnika ili bolesnikovu? Ali ovde je stvar očigledna. Video je prvenstveno veru onih koji su doneli bolesnog prijatelja na nosilima. U dosta prilika Hristos je činio čuda i bez znanja i van vere bolesnika, jer je On lečio mnoge teške bolesnike po veri njihovih srodnika ili prijatelja. To nam govori koliko je bitno zauzimanje jednih za druge, o ljubavi jednih prema drugima. Hristos je gledao pravo u srca njihova i video je veru njihovu. Ali mi koji ne možemo da vidimo srca bar možemo da kažemo da je, sa spoljašne strane gledišta, njihova vera ali i ljubav zaista bila velika. Da drugari ili prijatelji ponesu jednog beznadežnog bolesnika ka Hristu, da ga dignu na krov, da ga otvore i spuste kroz krov u kuću, zar to nije očigledan znak jake i čvrste Vere? Oni sigurno ni u jednom momentu nisu pomišljali šta će biti ako ne uspeju da dođu do Hrista i moraju da vrate bolesnika natrag neizlečena. Ili gore da im se još neko smeje i podsmeva i posumnja u njihov uspeh. A tog straha od neuspeha su se ljudi bojali još i tada isto kao i danas. Samo jaka i čvrsta Vera pomaže čoveku da ne pomišlja na to i da ne sumnja u uspeh. jer, “Sve je moguće onome koji veruje”. No, moramo reći da je i sam bolesnik imao vere, a kako to vidimo. Pa evo pre svega on je iole svestan čovek koji je znao šta mu prijatelji smeraju i kada bi bio bez vere, zar bi dozvolio da ga tako lako ponesu i mimo njegove volje nosaju ulicama i penju po krovovima da bi ga spustili pred Hrista? Ovo je jedan od znakova, a pogledajmo i drugi, unutrašnji znak vere njegove. Gospod njega oslovljava sa rečju ČEDO-čedo opraštaju ti se gresi. Zar bi Hristos nevernika nazvao čedom? zar bi nekome koji se ne kaje mogao reći: Opraštaju ti se gresi? Ovde on govori bolesniku Čedo i samim tim nam je kazao i pokazao ako se čovek kaje, oprosti mu. Pokajanje je dakle uslov opraštanja. A bez stida i straha od Boga i bez bere u Boga, nema pokajanja. Plata za greh je smrt, a za veru plata je Život Večni! Eto razlike! Dalje vidimo i čujemo kako su neki od književnika rekli u sebi: pa ovaj huli na Boga. Ko je on da oprašta grehe, kada to može isključivo Bog! A kao što rekoh Hristos koji vidi srca naša tako je video i pomisli njihove i upitao ih: Šta je lakše, reći ustani uzmi odar svoj i hodi ili reći opraštaju ti se gresi? Zapravo i jedno i drugo je teško reći paralitičaru. Narod je znao iz Starog Zaveta i iz učenja Svetih Proroka da samo Bog može otpuštati i opraštati grehe. Gospod pokazuje ovde da On i jeste Bog i da On jeste Taj koji i otpušta grehe i isceljuje od svake bolesti. To je najveće delo, delo Boga, koje niko od ljudi učiniti ne može: da čoveku oprosti grehe, izčupa sve grehe i očisti dušu njegovu. I to nam kazuje današnje Jevanđelje. Samo, šta je potrebno od nas? Da imamo Veru u njega! to je sve. da verujemo u Njega Jedinog Istinitog Boga. i to nam daj oslobođenje od bolesti, smrti, pakla a daje nam Život večni. Predati se ceo Gospodu. naše sveoružje jeste naša vera,naša molitva, naš post, naša ljubav.U današnjem Svetom Apostolu ste čuli kako se poručuje hrišćanima da „Ljubav vaša ne bude lažna“. Lažna ljubav je ako bližnjeg ne spasava od njegovog greha i kobnih smrti. jer samo ona ljubav jevanđelska i Hristova ljubav spasava čoveka od greha. Od nas se traži samo da mi svim srcem poverujemo u istinu Hristovu. i da verujemo. Nema greha koji ti ne možeš pobediti Hristovom verom. Književnici nisu morali izgovoriti ništa na usta svoja, jer je Isus video pomisli njihove. Jer oni ne pomisliše u umu nego u srcu, što znači, da je ta misao njihova bila puno ogorčenja i mržnje. Zašto zlo misle a ne misle dobro? i zašto očekuju zlo a ne dobro? i zašto se ne raduju dobru? To pitanje možemo postaviti sami sebi jer se zaista često puta i sami suočavamo sa tim pitanjima. Hristos uprkos svim hulama i klevetama isceljuje i leči zato, što sam Gospod ima radost u tuđem dobru, i što želi, da ozdraveli što pre ode kući svojoj, unese radost tamo gde je dugo vremena carovala tuga i obraduje sve svoje domaće, koji su se mučili oko njega u bolesti. i, da pokaže slavoljubivim književnicima, da to što On čini, čini iz čistog čovekoljublja, a ne kao oni što čine da ih ljudi hvale. i da to čini iz čiste ljubavi kao što su to učini prijatelji za oduzetoga.Zato mu i kaže: ustani uzmi odar svoj i hodi! jer je važnije oprostiti grehe bolesniku nego li dići ga na noge. Tako odlučno govori Gospod bolesniku, govori ne kao književnici što govore, nego kao Onaj koji vlast ima. I kao što On ima vlast oprostiti duši grehe, tako isto ima vlast i narediti telu da bude zdravo.
Danas slavimo još jednu veliku svetiteljku, mironosicu ravnoapostolnu i učenicu i sledbenicu Hristovu, Svetu Mariju Magdalinu. Sveta Marija Magdalina beše rodom iz grada Magdale u Siriji, zbog čega i bi nazvana Magdalina. Mučena od sedam zlih duhova, ona ču za Hrista Spasitelja kako izgoni đavole i isceljuje od svih bolesti. Stoga ona dođe k Spasitelju, i on božanskom silom i čovekoljubivom milošću isceli je. Verna sledbenica i služiteljica Gospoda za vreme njegovog zemnog Života. Odlučno i puna vere pratila je Hrista i majku Božiju i slušala pažljivo reči i ispunjavala zapovesti Hristove. Zbog njene vere i ljubavi, jer je tri puta posetila Hristov Grob, Gospod joj se dva puta javio posle Vaskrsenja. Putovala je U Rim, izašla pred cara Tiberija i pozdravila ga rečima Hristos Vasrkse i predala mu crveno jaje u znak pobede Hristove nad smrću koji je postao znak Vaskrsenja! Sa velikom revnošću i ljubavlju prema vaskrslom Gospodu ona je širila jevađelje po svetu kao pravi Hristov Apostol. Pomagala svetom Jovanu Bogoslovu u Efesu u delu propovedanja Jevađelja. Stoga draga Braćo i Sestre neka nam današnji dan i praznik Sv. Marije Magdaline bude na spasenje i na ohrabrenje i da isto kao i ona i kao i bolesnik na odru i njegovi prijatelji verujemo u Hrista i ljubav njegovu! I da nas Kroz pokajanje Gospod isceli od naše duhovne oduzetosti, od našega greha. To iscelenje je značajnije od bilo kojeg telesnog iscelenja. Tada naš život ima smisao i svrhu. Tada možemo da živimo puninu ovozemaljskoga života u celosti, i očekujemo buduće Carstvo Božje. Neka nam Bog u tome pomogne. Amin.