Драга браћо и сестре,
у недељу прослављамо четврту недељу Часног поста – Средопосну. Она се налази тачно на половини (средини) Васкршњег поста. Из тог разлога вам се данас поново обраћамо.
Обраћамо се свим нашим парохијанима али и свој браћи и сестрама који живе на територији наше парохије и онима који за себе кажу да су верујући, полуверујући или чак и неверујући. Једне и друге и треће Бог воли. Једни су у загрљају са Њим, други су на путу ка Његовом загрљају а треће Он чека раширених руку, јер и њих воли.
Сви заједно смо сведоци тешког времена које мање – више тешко подносимо. Увиђамо да су многи од нас у свом животу, придодавали много чему већи значај од заслуженог и нама корисног. Чини нам се да смо кроз ово последње искушење, које још увек траје, схватили каква је „корист човеку ако сав свет задобије а души својој науди“. (Матеј 16,26)
Многи су се кроз изолацију утврдили или коначно схватили колико је велика потреба човека за заједницом и колико је она неопходна, да би се човек несметано здраво развијао у духу и у телу.
Свако сусретање доброг је благословено и то нам потврђује Господ у Светом Писму речима : „ Где су двоје или троје сабрани у име Моје тамо сам и Ја међу Њима“ (Матеј 18,20). За нас верујуће најлепше место сусретања је у цркви, на Светој Литургији. Тамо нисмо никада сами или само једни са другима, већ је Христос међу нама.
У недељу ће бити три недеље од како се нисмо сусрели једни са другима и сви заједно са Христом на Светој Литургији. Никако нашом вољом и жељом, него услед донесених мера, а због здравствене заштите и одговорности једних према другима. Из љубави човека према човеку, дистанца је тренутно нови облик блискости.
У ове три недеље покренули смо разне милосрдне акције преко средстава информисања (Телефон, ВатсЕп, Вибер, Фејсбук, Твитер), како бисмо остали у контакту једни са другима, како би храбрили и себе и друге. Много је лепих порука, које смо добили, у којима наши парохијани и други потврђују да сви заједно чинимо дела Божије љубави и милосрђа. Оваква сведочанства нам дају за право да позовемо и друге да учествују у животу и раду наше цркве, за сада на овај начин, а када дође време и на онај лепши, јер ће тада сигурно све бити боље и лепше.
Желимо да наставимо и проширимо наше парохијске активности, јер је ово време врло погодно за откопавање закопаних таланата и креативности у човеку и односу међу људима.
Овакво време и тренутни начин функционисања друштва и света је за цркву апсолутна непознаница. Колико год да је време у историји било тешко, црква је свој живот пре свега сведочила окупљањима на Светој Литургији, приносећи дарове „због свега и за све“. Не треба имати страх од новог времена јер оно пружа и друге и другачије могућности.
Прошле недеље смо мотивисали породице и појединце са молбом, да иако физички одвојени од других, будемо заједно на молитви. У 10 часова у нашој парохији многе породице су стајале на богослужењу у својим домовима, на молитви коју смо сви заједно служили и Богу приносили. Наши светитељи, заштитници нас и наших домаћих цркава, учинили су да будемо једни са другима и сви заједно са светима, пред Богом. Радост је била велика и многи су то забележили фотографијом са породицама и својим иконама. Ова наша заједничка молитва и те лепе слике су наша „Литија“, драга браћо и сестре, и наш допринос очувању наше светиње, наше парохијске заједнице, и једно громогласно „Не дамо светиње“, колико год да је велико и страшно искушење.
Објављујемо вам и велику радост да ћемо у недељу, по благослову нашег Епископа Григорија, апсолутно поштујући прописане законе државних институција, богослужити Свету Литургију у Келну. Црква остаје затворена за парохијане, док ће Свету Литургију служити само један свештеник уз помоћ једног појца. Предлажемо свима који желе да доставе имена своја и својих ближњих, за помињање на проскомидији, да их пошаљу оцу Младену путем поруке.
Ова радост је огромна, а да би била још већа позивамо сву нашу браћу и сестре из наше парохије да опет у недељу буду у 10 часова, свако у свом дому, на заједничкој јутарњој молитви, на нашој заједничкој литији. Тај моменат овековечите фотографијом испред ваших икона и пошаљите фотографију оцу Младену како бисмо од свих њих направили једну заједничку. Својим радосним лицима да осветлимо лица и срца других, на охрабрење свих нас заједно.
Са чврстом вером у милост Божију да ће ово искушење проћи, са надом да ћемо се ускоро видети, и са највећом љубављу поздрављамо вас и ваше најмилије желећи вам да, поред смирења, сачувате радост у срцу и осмех на лицу.
Ваши свештеници прота Неђо и отац Младен Јањић
Келн, 27.03.2020