Драга браћо и сестре, данас, у недељу, славимо празник Христовог рођења. Када год празнујемо празник Христовог рођења, ми празнујемо све истине и све тајне које нам је Господ Исус Христос Својим рођењем и Својим животом донео и даровао. Ми празнујемо све оно што Он чини и што ће чинити за нас, и на свакој Светој Литургији ми празнујемо све од Његовог рођења до Његовог васкрсења и празнујемо такође и Његов Други и славни долазак. Чврсто верујемо и надамо се да ће Господ Исус Христос поново доћи и успоставити Своје будуће царство, царство небеско, царство мира, слоге и љубави, царство вечног блаженог живота без бриге, бола, уздисања, мука, прогона и без страдања. То царство није налик ниједном другом царству, није налик никаквом друштвено-политичком удружењу какво је познато људима, јер сва уређења која су људи досад успели да оформе и њих да се држе имају мањкавости. Услед људске палости државе и друштвени системи користе методе силе, односно принуде, какао би држали своја друштва у каквом-таквом реду. Сва та друштва без обзира на степен квалитета њихове организације ипак не могу да успоставе савршени ред какав од Бога очекујемо, нити могу да доведу друштва до таквог стања правде и праведности какве бисмо сви ми волели и желели и какве очекујемо. Верујемо да то царство које ми очекујемо и за којим жудимо, да оно долази и да нам је све ближе и ми када се саберемо на Светој Литургији, драга браћо и сестре, онда то царство исповедамо и у томе царству, које очекујемо, већ сада и овде учествујемо. То је царство небеске хране Тела и Крви Господње, небеске хране Божанствених енергија које нас ослобађају, испуњавају љубављу и чине да сви ми једни друге посматрамо, гледамо и искуствујемо као своје сопствене, и омогућују нам да се ослобађамо свега онога што се тиче наше себичности, нашег одвајања од других људи, или нашег живљења на уштрб или на штету других људи. Такво царство очекујемо, таквом царству се надамо, а Ирод није био свестан да наш Цар Који се родио у Витлејему јесте Цар љубави и мира и Цар који доноси једно потпуно другачије царство које није у непосредном смислу политички угрожавало Иродово царство. Тај наш Цар мира и љубави је морао, као и многи људи у вековима пре и после Његовог рођења и у данашње дане, да ради људског безумља да постане избеглица и да бежи са Својом породицом у Египат, да Га Ирод не би погубио, јер је Ирод сматрао да ако убије Новорођеног Цара Кога су предсказали пророци, да ће на тај начин да омогући својој династији, својој лози, својој политичкој елити даљи живот и опстанак. Толико је некада људска мржња и окренутост ка сопственој моћи и власти страшна и ужасна да људи не могу уопште да сагледају никакву стварност и никакве истине шире у односу на контекст својих жеља и потреба да владају и да имају моћ. Слава Господу Који нас поучава овим Јеванђељем да је некада боље склонити се од зла, него му се супротстављати, да је боље отићи на неко друго место, у духовном или просторном смислу него се супротстављати злу које нам наноси штету и муку и које нас уништава. Господ се поистовећује и са свима који болују, који страдају, који пате на било који начин и Он је то Своје поистовећивање са свима који страдају, који пате и који болују, показао у Својим Јеванђељима на много различитих начина али врхунац Његовог поистовећивања са људским страдањем јесте Његово распеће на крсту. Он је прихватио да све наше муке, све наше недаће, све наше невоље узме на себе и Он Који никада никоме ништа није скривио Који је целом човечанству само добро чинио и Који није имао Сам по Себи потребу да се оваплоти и постане човек него је то учинио ради нас и ради нашег спасења. Син Божији је дакле из своје превелике љубави дошао на свет и унизио се пред свима нама и Он Који је из љубави Творац човека и целога света, Он Који је за време Свога живота исцељивао све које је сусретао, Он је прихватио да на крају буде неправедно оптужен и распет. Данас прослављамо Његову Пресвету, Пречисту и Преблагословену Мајку и Приснодјеву Марију, јер је Она Та која је у име целога човечанства прихватила да Своје тело дâ, да постане храм и извор живота целог човечанства и целокупне творевине. Сви смо ми, људи, животињски и биљни свет као и целокупна творевина, од истога састава, од истог материјала, од исте материје, из праха саздани и у прах се свој враћамо. Господ Исус Христос је посредством Своје Мајке и благодаћу Духа Светога зачет и постао, иако је у вечности био Бог, истински Човек како би све оно што је човечанско, што је људско и што је створено учинио небеским. Све оно што је било пропадљиво, ми и свет у коме живимо, више није пропадљиво него се крећу ка будућем царству Божијем утеловљеним у Христу Који се ради нас оваплотио, и ради нас поживео и пострадао. Нека је слава Њему, Његовом рођењу, и Његовој Пресветој Мајци Богородици и Приснодјеви Марији. Нека би Господ дао да се љубав у нашим срцима умножи и да се међу нама и у целом свету учврсти и утврди до Другог и славног Христовог доласка и да блажени живот траје у векове, векова, амин.