ВИКАРНИ ЕПИСКОП ЈОВАН, НОВОСТИ

Епископ Јован богослужио у требињском Саборном храму

Епископ хумски г. Јован служио је данас, на празник Успенија Свете Ане, мајке Пресвете Богородице, Свету архијерејску литургију у Саборном храму Светог Преображења Господњег у Требињу.
 

Епископу је саслуживало братсво Саборног храма и о. Душко Видачић, парох пиротски.

Беседа Епископа Јована – Недеља 8. по Духовима – Требиње

У име Оца и Сина и Светога Духа. Драга браћо и сестре, наш живот зависи од наше могућности да дођемо до извора хране, да имамо у свакодневном животу хлеб и воду, односно да имамо све оно што нам је потребно да као људи живимо. И наше усмерење на прибављање хлеба и воде је такво да се трудимо да хлеба и воде прибавимо што више, да се што боље осигурамо. Међутим, како нас Јеванђеље подучава, ми сво своје срце, сву своју веру и сву своју наду треба да полажемо на Господа који нам је дао живот, који нам је дао свет у коме живимо, који нам је дао једне другима, Он нам даје и свакодневну храму. Као што видимо из данашњег Јеванђеља, Он је са неколико хлебова и неколико риба нахранио велико мноштво људи. Та јеванђеоска прича је прича која говори о истини будућег царства Божијег а то је да ће Господ, који нас је створио, да храни сва мноштва људи свих векова и свих времена који заједно буду живели у будућем царству Божијем. Та истина о будућем царству Божијем и о његовом животу је истина на коју смо данас сабрани, а то је истина Свете Литургије и Свете евхаристије, јер на овом месту, драга браћо и сестре, се од свега неколико хлебова или неколико просфора, сви ми који смо овде присутни, нахранимо и наситимо али не обичног хлеба, него хлеба који силази са неба, који је извор живота, хлеба Тела и Крви Христове, хлеба и вина Светога причешћа. Кроз ту истину и тајну нам се открива истина будућег царства Божијег, открива нам се истина једних о другима а то је да на овом светом месту, сви треба да имамо љубави једни према другима, односно да праштамо једни другима, како бисмо исповедали, не само устима и уснама, него свим срцем и свим својим бићем истину о томе да једино што ће постојати и опстати вечно јесте љубав. Не само зато што је то божанска заповест која се тиче нашега морала или односа једних према другима, како бисмо на крају добили за наше понашање и односе једних према другима некакву награду, не, драга браћо и сестре, него зато што је љубав и однос љубави једних према другима оно на шта нас Бог позива, не зато да би нас на крају нечим наградио, него нас то упућује на највише достојанство на које је човек призван. Једино онда када волимо из свег срца, једино онда када тражимо, ми се уздижемо до божанственог лика и на тај начин пројављујемо своју слободу у коју нас је Господ позвао и призвао и предокушамо истину будућег царства Божијег, као они који су слободни јер су већ васкрснути из мртвих и живе новим и другачијим животом. Ништа не спречава, не спутава те и такве људе, од онога што их окружује, да слободно буду у Васкрслом Христу, који их је подигао из мртвих, а подизање из мртвих значи и ослобађање од свих окова који представљају наше спутавање да будемо у потпуности слободни да волимо и да живимо вечним и блаженим животом. Нека вам је срећан данашњи празник, Света недеља Христовог Васкрсења, нека вас Господ благослови, нека дâ да се сви на сваком месту причешћујемо, не само за живота овде на земљи, него у векове векова са нашим Господом Исусом Христом, чији Други и славни долазак стално и жељно ишчекујемо, амин.