Episkopu je sasluživalo bratsvo Sabornog hrama i o. Duško Vidačić, paroh pirotski.
Beseda Episkopa Jovana – Nedelja 8. po Duhovima – Trebinje
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Draga braćo i sestre, naš život zavisi od naše mogućnosti da dođemo do izvora hrane, da imamo u svakodnevnom životu hleb i vodu, odnosno da imamo sve ono što nam je potrebno da kao ljudi živimo. I naše usmerenje na pribavljanje hleba i vode je takvo da se trudimo da hleba i vode pribavimo što više, da se što bolje osiguramo. Međutim, kako nas Jevanđelje podučava, mi svo svoje srce, svu svoju veru i svu svoju nadu treba da polažemo na Gospoda koji nam je dao život, koji nam je dao svet u kome živimo, koji nam je dao jedne drugima, On nam daje i svakodnevnu hramu. Kao što vidimo iz današnjeg Jevanđelja, On je sa nekoliko hlebova i nekoliko riba nahranio veliko mnoštvo ljudi. Ta jevanđeoska priča je priča koja govori o istini budućeg carstva Božijeg a to je da će Gospod, koji nas je stvorio, da hrani sva mnoštva ljudi svih vekova i svih vremena koji zajedno budu živeli u budućem carstvu Božijem. Ta istina o budućem carstvu Božijem i o njegovom životu je istina na koju smo danas sabrani, a to je istina Svete Liturgije i Svete evharistije, jer na ovom mestu, draga braćo i sestre, se od svega nekoliko hlebova ili nekoliko prosfora, svi mi koji smo ovde prisutni, nahranimo i nasitimo ali ne običnog hleba, nego hleba koji silazi sa neba, koji je izvor života, hleba Tela i Krvi Hristove, hleba i vina Svetoga pričešća. Kroz tu istinu i tajnu nam se otkriva istina budućeg carstva Božijeg, otkriva nam se istina jednih o drugima a to je da na ovom svetom mestu, svi treba da imamo ljubavi jedni prema drugima, odnosno da praštamo jedni drugima, kako bismo ispovedali, ne samo ustima i usnama, nego svim srcem i svim svojim bićem istinu o tome da jedino što će postojati i opstati večno jeste ljubav. Ne samo zato što je to božanska zapovest koja se tiče našega morala ili odnosa jednih prema drugima, kako bismo na kraju dobili za naše ponašanje i odnose jednih prema drugima nekakvu nagradu, ne, draga braćo i sestre, nego zato što je ljubav i odnos ljubavi jednih prema drugima ono na šta nas Bog poziva, ne zato da bi nas na kraju nečim nagradio, nego nas to upućuje na najviše dostojanstvo na koje je čovek prizvan. Jedino onda kada volimo iz sveg srca, jedino onda kada tražimo, mi se uzdižemo do božanstvenog lika i na taj način projavljujemo svoju slobodu u koju nas je Gospod pozvao i prizvao i predokušamo istinu budućeg carstva Božijeg, kao oni koji su slobodni jer su već vaskrsnuti iz mrtvih i žive novim i drugačijim životom. Ništa ne sprečava, ne sputava te i takve ljude, od onoga što ih okružuje, da slobodno budu u Vaskrslom Hristu, koji ih je podigao iz mrtvih, a podizanje iz mrtvih znači i oslobađanje od svih okova koji predstavljaju naše sputavanje da budemo u potpunosti slobodni da volimo i da živimo večnim i blaženim životom. Neka vam je srećan današnji praznik, Sveta nedelja Hristovog Vaskrsenja, neka vas Gospod blagoslovi, neka dâ da se svi na svakom mestu pričešćujemo, ne samo za života ovde na zemlji, nego u vekove vekova sa našim Gospodom Isusom Hristom, čiji Drugi i slavni dolazak stalno i željno iščekujemo, amin.
