Са тугом у срцу смо примили вест да се у уторак 17. октобра упокојила наша добра парохијанка Љеља Слијепчевић и та вест је болно одјекнула у парохији оснабричкој.
Рођена је 24. марта 1940 године у Београду, од родитеља проф. др Ђоке Слијепчевића и мајке Радојке рођ. Остојић. Одрастала је у ратним околностима и годинама живела само са мајком јер је отац заробљен и депортован у Њемачку у којој је остао до свога упокојења.
1953. године напушта Отаџбину и пресељава се са мајком у Минхен, где се сусреће са оцем и заувек остаје у овој земљи. Завршивши основно и средње образовање, са највишим оценама, уписује студије медицине и постаје угледни гинеколог у Келну. Цео свој живот је посветила лечењу и помагању ближњих.
Када говоримо о њеном хуманитарном раду, онда се на првом месту сећамо стотина тона послате помоћи Отаџбини у ратом захваћеним подручјима. Сећајући се тако, долази нам помисао на десетине богослова којима је слала стипендију за време школовања, од којих су већина данас свештенослужитељи на њиви Господњој. Колико бисмо само могли да пишемо и говоримо о њеној доброти и љубави према Светој Цркви коју је обилато и редовно помагала. Била је веома узоран члан црквених општина Диселдорфа, Келна и Оснабрика.
Од 2006. године, када се званично преселила у Оснабрик, постала је чланица Црквене управе и Кола српских сестара. Посебно се истицала промовишући нашу Цркву уопште а нарочито приликом посете великог броја немачких група оснабричком храму. Препознавши њену љубав и изузетне заслуге према Светој Цркви и нашем народу, Свети Архијерејски Синод Српске православне Цркве, на предлог надлежног пароха и Епископа Григорија, одликује докторку Слијепчевић орденом Светог Саве којим се изузетно поносила, а посебно још и зато, што је истим орденом својевремено био одликован и њен отац, који се сматра за најбољег историчара наше Цркве. Била је веома почаствована посетом Владике Григорија њеном дому који јој је, недуго после тога, на обележавању Видовдана, свечано уручио светосавски орден у препуној сали Црквеног дома у Оснабрику.
Сахрањена је на нашем гробљу у Еверсбургу, а на опелу су учествовали Владика Јован, протојереј Душко Спасојевић, надлежни парох и ђакон Александар Дебељак. Од покојнице се беседом опростио Владика Григорије коју је прочитао Владике Јован, те надлежни парох и рођака из Београда.
Као личност и неуморна добротворка за сво време свога живота, заслужила је да је задржимо у светлој успомени као диван пример, како треба извршити своју хришћанску дужност у овом животу.
У миру Божијем почивај верна слушкињо Божија. Бог да ти душу прости и помилује!
20. октобра 2023. године
Протојереј-ставрофор Маринко Рајак
