Остоја Борковић је рођен 10. октобра 1937. године у селу Турјак, Општина Босанска Градишка, од оца Остоје и мајке Стане. Растао је са сестрама Видосавом и Станком.
Добивши име по оцу, да би их разликовали, од дјетињства је прозван Осте.
У вихору ратних дешавања Другог свјетског рата и трагедије која је задесила цјелокупни народ наш, Остоја са мајком и сестрама бива заробљен од стране усташа у мјесту Горњи Подграци, код Козаре.
Те давне 1942. године, петогодишњи Остоја пјешке, бос, гладан, уплашен, исцрпљен заједно са сестром Видисавом, оцем и мајком који су носили у наручју малу Станку (петнаест мјесеци), пјешке су ишли до Старе Градишке, не слутећи да их тамо чека мучење и смрт.
Мајка је страдала од усташке руке, отац отјеран у ропство а Остоја и сестре су послије Јасеновца, на чудесан начин пребачени у други логор у Сиску. Ту су их раздвојили, Станку је усвојила једна породица, а Видосава и Остоја су крај рата дочекали у логору.
Године 1969, Остоја долази у Диселдорф.
Доласком у наш стари диселдорфски храм, дало му је снагу и вољу да се избори са даљим животним борбама. Читав свој животни вијек Остоја је био повезан са Богом, све до његове смрти.
Огромно је било његово залагање и труд на градњи храма у Диселдорфу, као и на црквеном дому и капели. Сваку недељу је помагао свештенству, како је и сам вољео да каже: ,,Дочекао сам десет свештеника, четворицу владика и сву дјецу Диселдорфа“.
Одликован је од Епископа Константина и Сергија граматом захвалности, а 2021. године је на приједлог Епископа Григорија одликован од наше Свете цркве орденом Светог Јована Владимира.
Вјечна ти слава наш, драги чика Остоја и велика хвала за све!
Испраћај тијела покојника биће организован у понедјељак, 23. октобра 2023. године у сали Епархијског центра у Диселдорфу (Wanheimer Str. 54) у 17:30, а сахрањен ће бити у родном мјесту по личној жељи.
