ВИДЕО, ЕПИСКОП, КАБИНЕТ ЕПИСКОПА, НОВОСТИ

Интервју Владике Григорија за Дојче веле (DW)

Владика Григорије: Свештеници треба да говоре немачки

„Наду ми даје што видим да имам с ким“, каже о стању цркве у Немачкој епископ Григорије. Он је за DW говорио о увођењу служби на немачком, проблему Косова и разлозима што се све више Срба исељава у Немачку.

„Постојала је прича о плану ‘разграничења’, никада се ништа није јасно рекло, па не знам ни да ли тај план постоји“, каже о косовском проблему у интервјуу за ДЊ владика Григорије. „Глупа је та теза да ћемо, када се разграничимо, живети добро једни поред других. Не, ми не можемо да живимо једни поред других. И кад се разграничимо живећемо једни са другима. Први сусед је увек учесник у нашем животу.“

Епископ Диселдорфа и целе Немачке је рекао да црква има „јасан и недвосмислен став о Косову и Метохији“. „Људи тамо морају бити заштићени и, без обзира што неко овако или онако тумачи косовски завет, тај завет схватам само као то да човек треба да штити другог човека.“

Владика је прокоментарисао и чињеницу да двадесет или тридесет година након ратова исте теме доминирају регионом. „Људи су увек били паметни толико да се после рата окрену животу. А сад се то стално подгрејава и мислим да уопште не треба кривити народ за то. Него треба кривити оне који контролишу медије, а то су на Балкану политичари. Зато су толико важне борбе за медијску слободу.“

Службе на немачком језику као шанса

Ове године се обележава педесет година епархије на чијем је челу од прошле године владика Григорије. У разговору за ДЊ он је поновио да је затекао хаотично стање, посебно у погледу финансија. Српска православна црква – за разлику од руске, грчке или румунске – у Немачкој нема статус „друштва капитала јавног права“ већ обичног удружења. Како каже владика, малтене као „риболовачко удружење“.

„Нема перманентног финансирања, него се живи од прилога народа“, каже он. „Са друге стране, не можемо запослити свештеника у Немачкој као што можемо у Србији, без плате и осигурања. То је ствари компликовало код мојих претходника који су преносили начин рада из Србије овде, а то није могуће. Зато је дошло до губљења тла под ногама.“

Владика је уверен да ће, када епархија санира све проблеме, добити тај жељени статус у Немачкој. „Наду ми даје што видим да имам с ким. Постоји народ, постоје добри свештеници, убудуће можемо имати још боље свештенике, боље образоване, спремније да говоре и немачки и српски, да уче и знају теологију.“

Доласком Григорија на чело епархије се службе све више одржавају на немачком језику. „Живимо у земљи у којој је немачки главни језик. Ми већ имамо четири генерације људи овде. Али то долази највише због тога што наша деца говоре немачки као основни језик. А они су нам најважнији, они су будућност ове цркве и будућност нашег постојања овде и уопште“, наводи Григорије.

Григорије службу на немачком види као велику шансу и да се српска црква приближи другим православцима и хришћанима. „Тачно видим да католици и протестанти имају оно што ми немамо. Организацију, озбиљан прогресиван приступ, излазак проблемима у сусрет, акценат на добротворну, друштвену, културну делатност, на свеопшти живот. Они су увек имали снажан утицај и давали животу своју ноту, а од тога примали нешто корисно за себе.“

Каже да из дубоке ране коју је оставио раскол католика и протестаната нешто може да се научи, јер људи данас у Немачкој живе једни са другима: „Моје дубоко искуство је да ране, како наше личне, тако и свеопште, не морају увек да буду смртоносне, већ и живоносне ако пустимо да кроз њих уђе благодат и милост Божија, уколико не правимо инфекције на ранама нашим ситничарењем и злобама.“

„Одговорност на сваком појединцу“

„Ми на Балкану имамо исту земљу као у Немачкој – исте планине, реке и језера, можда немамо баш такве путеве мада видим да се граде и путеви. Имамо чак и законе, али их не спроводимо“, рекао је Григорије, цитирајући једног верника у Немачкој који му је рекао: „Некад су људи ишли трбухом за крухом, а данас иду мозгом за достојанством.“

Људи који се селе у Немачку „носе свој завичај у срцу, али покушавају да и овде буду добри грађани, да буду добри људи и да буду, што је за мене као свештеника посебно важно, да буду хришћани у правом смислу те речи.“

Владика је додао да је одговорност за дешавања у Србији „на власти и опозицији, на народу, на сваком појединцу“. „У Немачкој постоји култура у којој се више плашимо да бацимо нешто кроз прозор аутомобила од грађана, него од власти и закона. Грађани ће нас први искритиковати. Док код нас се плашимо да ћемо добити батине од онога који је бацио нешто кроз прозор ако га опоменемо.“

Епископ Григорије је оценио да су односи државе Србије и Српске православне цркве већ годинама у силазној путањи. „Био сам уморан од тога да треба добро познавати неког министра или председника и да то одређује да ли ћеш остварити своја права. Један од хиљаду разлога што сам дошао у Немачку је зато што хоћу да знам на шта имам право по закону, да то добијем, а да нипошто не добијем оно на шта немам право. Онда сам миран.“

„Хришћански етос“ Ангеле Меркел

Говорећи о доласку великог броја избеглица што је тема која обузима Немачку годинама, владика Григорије је оценио да је Ангела Меркел у одлучујућим тренуцима показала „хришћански етос“ који носи из породице. Помоћ избеглицама сматра „дубоко хришћанским задатком, а не питањем хоћемо или нећемо. То једино може Немачка, то не могу мале земље.“

„Страх од странаца увек постоји и он је разумљив, али жица никада неће никоме помоћи. То доживљавам као слабост тих малих земаља, не замерам им, али морамо да увидимо да је то слабост“, рекао је диселдорфски епископ.

„Немачка је показала одговорност, Ангела Меркел је рекла ’Успећемо’. Многи мисле да је то само реч, али то јесте добра воља – велики број људи је овде нашли кров над главом, хлеб, топлоту, посао, живот из здравље, њихова деца иду у школу… из моје перспективе хришћанина и свештеника то је узвишено дело.“

Владика Григорије ипак наглашава да постоји и одговорност миграната. „То говорим и нашим људима: морамо да учимо овај језик, да учимо културу, да покажемо да смо одговорни грађани, захвални што живимо у овој земљи. Такву одговорност треба да имају и људи који долазе из земаља које су источније од нас“, закључује он у разговору за DW.

 

Bischof Grigorije: Zuwanderer auf der Suche nach Würde

„Wir müssen die deutsche Sprache und Kultur lernen und uns als verantwortungsvolle Bürger zeigen“, sagt Bischof Grigorije, der die serbisch-orthodoxe Eparchie in Deutschland leitet. Ein Gespräch über Einwanderung.

Wer samstags die Messe in der serbisch-orthodoxen Kirche in Düsseldorf besucht, hat Grund zu staunen: Es wird ausschließlich auf Deutsch gepredigt. „Wir leben schon vier Generationen hier“, sagt Bischof Grigorije Durić gegenüber der DW. „Unsere Kinder sprechen Deutsch als erste Sprache. Und sie sind uns am wichtigsten. Sie sind die Zukunft dieser Kirche und unserer Existenz, hier und überall.“

Es ist kein Wunder, dass ausgerechnet Grigorije mit der Tradition bricht, in serbischen Kirchen nur auf Serbisch zu predigen. Der seit mehr als einem Jahr für Deutschland zuständige Bischof war schon immer Rockstar und Rebell der serbischen Orthodoxie – nicht nur, weil er 1999 mit nur 31 Jahren Bischof wurde. In einer Kirche, die als nationalistisch, prorussisch und staatsnah gilt, war Grigorije Durić tolerant, proeuropäisch und bereit, die Machthaber in Serbien zu kritisieren. So unterstützte er die Straßenproteste gegen den allmächtigen serbischen Präsidenten Aleksandar Vučić, auch wenn der serbisch-orthodoxe Patriarch die Demonstrationen verurteilte. Vučić wird vorgeworfen, das Balkanland wie seinen Privatbesitz zu regieren und Medien gleichzuschalten.

Kirche registriert „wie ein Angelverein“

Von den deutschsprachigen Messen, die Grigorije zum Standard machen möchte, erwartet er vor allem die Öffnung gegenüber Katholiken und Protestanten. Der Balkan könne vom friedlichen Zusammenleben zweier Konfessionen in Deutschland lernen, so Grigorije, der lange Zeit Bischof im multiethnischen Bosnien war. „Der Balkan ist Deutschland geographisch sehr ähnlich – wir haben die gleichen Berge, Flüsse und Seen. Vielleicht haben wir nicht so gute Straßen, aber auch daran wird gebaut. Sogar Gesetze haben wir – die werden aber nicht respektiert“, sagt der Bischof.

„Ich war es müde, irgendeinen Präsidenten oder Minister kennen zu müssen, um eigene Rechte durchsetzen zu können“, so Grigorije. Das sei einer der Gründe, warum er die deutsche Eparchie übernommen habe. „Ich will das bekommen, was mir den Gesetzen nach zusteht und niemals etwas, das mir nicht zusteht. So habe ich meine Ruhe.“

Doch die ruhigen Zeiten für die serbische Kirche in Deutschland dürften noch nicht gekommen sein. Bischof Grigorije fand die Eparchie in finanziell desolatem Zustand vor. Obwohl seit fünf Jahrzehnten in Deutschland präsent, ist die Serbische Orthodoxe Kirche nur als Verein eingetragen. „Wie ein Angelverein“, sagt Grigorije lächelnd.

„Es gibt keine permanente Finanzierung, wir leben von den Spenden des Gemeinde“, fügt er im DW-Interview hinzu. Sein großes Ziel sei deswegen, die Kirche als Körperschaft der öffentlichen Rechts eintragen zu lassen – genauso wie russische, griechische oder rumänische orthodoxe Kirchen.

Hunderttausende Serben, viele davon gläubig, leben in Deutschland. Zehntausende kommen jährlich neu hinzu. Da gehe es nicht nur um Geld und Jobs, meint Grigorije. „Früher ist man mit dem Bauch auf die Suche nach Brot gegangen. Heute geht man mit seinem Gehirn auf die Suche nach Würde.“

„Das christliche Ethos“ der Kanzlerin

Bischof Grigorije meinte, Angela Merkel habe „christliches Ethos“ gezeigt, als sie ihr berühmtes „Wir schaffen das“ sagte. „Den Flüchtenden zu helfen ist, finde ich, eine christliche Aufgabe. Es sollte sich also überhaupt nicht die Frage stellen, ob wir das wollen oder nicht.“

Andererseits hätten die Ankömmlinge ihren Teil der Verantwortung. „Das sage ich auch unseren Leuten: Wir müssen die Sprache und Kultur lernen, uns als verantwortliche Bürger zeigen, die für das Leben in diesem Land dankbar sind.“

Grigorije selbst lernt auch fleißig Deutsch. Kilometerlange Wörter, Umlaute, komplizierte Grammatik? Nein, sagt der Bischof, er finde das Lernen der Sprache sehr angenehm.