У навечерје славе храма Светог апостола Луке у Дортмунду, у суботу, 02. новембра 2019. године, служењем свечаног вечерњег богослужења, отпочела је прослава Крсне славе овога светога храма. Богослужењем је началствовао протојереј-ставрофор Данило Радмиловић, парох диселдорфски и Архијерејски намјесник за Сјеверну Рајну Вестфалију, уз саслужење протојереја Михајла Стојичића, пароха Алтене и протојереја Данила Дангубића, пароха дортмундског. Отац Данило Радмиловић се након одслужене „петохљебнице“ обратио вјернима пастирским словом и пренио поздраве Његовог Преосвештенства Епископа Диселдорфа и све Њемачке Господина Григорија.
Након богослужења присутни су имали прилику да уживају у програму који је у сарадњи са Црквеном општином, хором „Достојно јест“ и одређеним парохијанима уприличила породица Шкара, која је овогодишњи кум славе. Драг гост парохије дортмундске у навечерју славе био је и свећеник при хрватској католичкој мисији у Дортмунду дон Зринко Брковић. Присутнима су се на почетку програма пригодним беседама обратили парох Данило Дангубић и предсједник Црквеног одбора господин Дејан Алексић, а на крају програма госпођа Ивана Шкара позивајући домаће и госте да се послуже и да погледају веома пажљиво припремљену видео презентацију под називом „Ходочашћа“.
На сам дан славе, у недељу, 03. новембра 2019. године, милошћу Божијом све је одисало торжественошћу. Светом Литургијом началствовао је јереј Марко Радмило, парох каселски, уз саслужење протојереја Данила Дангубића и вјерних дортмундске заједнице.
У току Божанствене Литургије Свету тајну Крштења примили су дјечаци Мартин и Рафаел Стојановић. Сам чин литургијског крштења за многе вјернике је био новост и занимљивост. Парох је у свом поздравном слову из литургијске перспективе појаснио овај древни обичај и замолио вјерне „да живот Цркве и сопствену улогу у том животу виде кроз призму Свете Литургије и све ће им тада све у Цркви бити јасно и све јасније“.
Будући да је ово прва слава коју парохија прославља под очинским старањем протојереја Данила Дангубића, парох се осврнуо на досадашње пројекте и на планове за будућност живота дортмундске парохије. У духу литургијског поимања ствари отац Данило је нагласио да је „овај Свети Лука са својим пријатељем Клеопом у друштву самог Господа Исуса Христа путовао за Емаус. За све вријеме пута они Христа нису препознали, али га познаше при ломљењу хљеба, дакле у Светој Литургији која јесте и која треба да буде наш основни идентитет“. Осврћући се на сам „пут“ и на чињеницу да ни као појединци ни као заједница нећемо „све од планираног завршити нити ћемо све своје животне жеље испунити“ замолио је вјерне за стрпљење и повјерење у Бога, управо оно стрпљење и повјерење које је слика живота Светог Петра Цетињског кога парохија дортмудска, поред Светог аппостола Луке, прославља као свог патрона. „Свети Петар је у свом животу и раду, између осталог, имао и (рекло би се) три тежње и три жеље: да види ослобођене, нахрањене и измирене Црногорце, а у тренутку сопствене смрти нити је могао видјети ослобођене, нити сите, нити измирене чланове своје мале заједнице. Међутим, није роптао на Господа знајући да је он урадио све што је до њега. Уосталом , остало је записано и дан данас се препричава у Црној Гори и Херцеговини ријеч Светог Петра Цетињског: Онај који уради колико узможе урадио је колико је дужан“.
Отац Данило је, користећи се овом приликом, вјернима пренио љубазне поздраве свога претходника оца Бранислава Чортановачког који је због бројних парохијских обавеза у Ханоферу био спријечен да ове године учествује у прослави храмовне славе у Дортмиунду.
Отац Марко Радмило је, учинивши труд да својим доласком почасти дортмундску заједницу, након читања Светог Јеванђеља веома надахнуто говорио о важности Христових ријечи „Да се свијетли свјетлост ваша пред људима“ јер је у тим ријечима сажета прва и основна мисија нас Хришћана у овоме свијету.
Након Свете Литургије усљедила је литија и славски обред након којег је све присутне поздравио господин Дејан Алексић предсједник Црквено-општинског управног одбора. Господин Алексић је све присутне и госте позвао да послије Богослужења дођу у салу парохијског дома гдје је припремњена трпеза љубави. Саму храну припремили су кумови славе господин Владимир Шкара са својом супругом Иваном и кћеркама Олгом и Надом, као и велики број жена из парохије које су заједно са кумовима и члановима Црквеног одбора, поред свог прилога у храни и пићу, уложиле свој труд у организацији и услуживању присутних. Велику част парохији учинио је отац Неђо Јањић, некадашњи парох дортмундски, који због својих парохијских обавеза није могао служити Свету Литургију у Дортмунду, али који се са својом протиницом одазвао на љубазан позив домаћина и дошао на трпезу љубави.
На питање оца Данила, ко би желио да буде кум Славе сљедеће године, Никола Обрадовић, члан хора „Достојно јест“, се пред парохијском заједницом пријавио да са својом породицом узме на себе ту част и обавезу. Као залог тог обећања из руку старјешине храма примио дио славског колача.
