ВИКАРНИ ЕПИСКОП ЈОВАН, ДИСЕЛДОРФ, НОВОСТИ

Лазарева субота – Диселдорф

У суботу 16. априла 2022. године у храму Светога Саве у Диселодрфу Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ хумски г. Јован уз саслужење свештенства Саборног храма: Данила Радмиловића, Небојше Ракића, Александра Секулића, свештеника Павела Белог (Украјинска православна црква – Московска Патријаршија) и ђакона Александра Дебељака.

Празничну беседу произнео је Владика Јован:

У име Оца и Сина и Светога Духа. Нека вам је срећан и благословен данашњи празник! Данас је, драга браћо и сестре, велики и значајан празник. У свету у коме живимо, у свету неправде, у свету страдања, у свету различитих болести и немогућности да се изборимо са свим изазовима и проблемима које сусрећемо у животу, често се питамо какав је смисао свега тога и како ћемо ту целокупну ситуацију превазићи. Данашњи дан, данашњи празник Васкрсења Лазаревог из гроба представља један од најзначајнијих Божијих одговора на питање о муци, мучењу и страдању јер након што је Лазар био мртав четири дана Христос га је васкрсао из гроба. За Господа Христа, како каже Јеванђеље и Он сâм у њему, смрт није смрт него је смрт уснуће, зато и ми кажемо да је неко уснуо у Господу а не да је умро. Ми се надамо и верујемо да ће Господ, када поново дође, све нас да пробуди из тог сна. Господ је кренуо на добровољно страдање и смрт да би све нас избавио од греха и смрти. Он је пре свога страдања и смрти показао на примеру Лазара да није Он једини као човек, као Богочовек, васкрсао из мртвих него да Бог може једног сасвим обичног човека васкрснути из мртвих, човека који је почео да се распада и да заудара. Сродници и пријатељи, ученици Христови, нису веровали да је могуће Лазара васкрснути.

Зато, драга браћо и сестре, треба да положимо наду у Господа, у свим својим мукама и недаћама, да положимо наду у силу и снагу Његовог васкрсења. Колико год се ми распадали попут Лазара, треба да будемо уверени да ће Господ и нас да васкрсне из мртвих и да нам дарује вечни живот а до тада смо позвани да, колико је год то у нашој моћи, својом слободном вољом и стремљењем чинимо све што можемо да се све више и све присније приближимо, причестимо у Господу и Његовом тајном живота и васкрсења, да се њиме причешћујемо пресветим и животворним тајнама јер причестити се значи присајединити се. Када год се причешћујемо ми се заправо присаједињујемо нашем Господу, а присаједињујемо се са њим и чињењем добрих дела, добрим намерама и добрим покретима наше воље и нашим благословеним и благоугодним мислима. Све оно што чинимо, укључујући и наше мисли, доприноси да се Христово васкрсење посведочи и пројави у овом свету муке, патње и бола и да нам свима Господ да јачу, чвршћу и сигурнију наду у васкрсење из мртвих и живот будућег века. Нека вам је срећан данашњи празник као и предстојећи празници и нека би Господ дао да идући за Њим и слушајући Његове речи и учествујући у свему ономе што је за нас учинио и што чини бивамо и ми присаједињени са свима светима у Његовом Царству Божијем које долази. Амин.