По свједочењу Светог Василија Великог, вјерници тога времена имали су обичај и потребу да се причешћују не само суботом и недјељом, већ и у току седмице. Поставља се питање: како су они могли да се причешћују ван Литургије када већ типик Великог поста забрањује служење Литургије у обичне седмичне дане. Одговор на то је дат установом Литургије пређеосвећених дарова или дарова освећених на некој од претходних Литургија обично у недјељни дан. Како је пошћење значило потпуно уздржавање од хране до сунчевог смираја, причешћивање светим даровима било је врхунац, крај посног дана. Из тога разлога, у ове недјељне дане причешћивање се вршило после вечерње.
Служећи ову Свету Литургију и у наша времена, нарочито у вечерњим часовима, учесници у њој имају посебно духовно искуство. Ова Света Литургија је својеврсна икона и срце Великог поста као и сведочанство потребе вјерних да се у току периода великог подвига хране Светим Тајнама кроз које облагодаћивани и имају могућност борбе са огреховљеном природом тј. сопственом смртношћу.
У сриједу, 21. априла 2021. године, у храму Светог апостола Луке у Дортмунду, Светом Литургијом раније освећених дарова, началствовао је парох каселски јереј Марко Радмило уз саслужење пароха есенског протојереја Душка Спасојевића, протојереја Данила Дангубића и бројних вјерних сабраних око Свете Чаше.
Готово сви сабрани су се причестили божанственим даровима.
Ишчекујући предстојеће празнике у којима се опомињемо Христове спасоносне објаве рата смрти и Његове побједе над њом, радујемо се евхаристијским сабрањима кроз која предокушамо надолазеће Царство Небеско.
