У недељу пету по Педесетници, 28. јула 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ хумски г. Јован служио је свету архијерејску Литургију у Манастиру Успења Пресвете Богородице у Химелстиру.
Његовом Преосвештенству саслуживали су протојереј-ставрофор Радивоје Круљ и протојереј Горан Горановић.
Након прочитаног јеванђелског одељка Епископ Јован се обратио присутнима. Беседу Његовог Преосвештенства доносимо у целости:
,,У име Оца и Сина и Светога Духа!
Демони који су непријатељи Бога и људи настоје на све начине да обесчасте човека који је Икона Божија и требао би да буде Божије прослављање. Демони су несрећнике које Господ сусреће избезумили тако да не само да су живели у гробовима него су били толико опаки да су се сви бојали да прођу поред њих.
Господ, Господар свих и свега, се наравно није бојао. Христово присуство је крај њиховог царства деструкције, изопачености и богохуљења. Присуство апсолутног Добра за њих је мучење.
И за нас је Господње присуство нажалост често мучење. Свако одступање од воље Божије за нас је мучење. У мери у којој одступамо од Божије воље постајемо демонизовани и подјармљени страстима. Наше тело постаје наш пун трулежног смрада гроб а све ланце и везе којима нас вежу божанске заповести ми бесомучно кидамо. Сами се себе плашимо и ужасавамо. Плаше нас се често и други људи. Ми често једни од других зазиремо.
Ситуација није безнадежна. Ми смо у Христовом присуству и он и може и хоће да нас исцели. Он нам је даровао живот, обновио нашу грехом унакажену прируду, за нас је страдао и васкрсао из мртвих.
Од нас очекује да за њега отворимо своја срца како би их очистио од демонске нечистоће и уселио се у нас. Како? Понизношћу, смирењем, скрушеношћу, истинским покајањем и спремношћу да живимо по јеванђеоским заповестима.
Господ од нас очекује да не жалимо ни за једном прљавом свињском страсти која ће се у Његовом присуству стропоштати са изгнаним демонима у морски амбис небића; За свим оним што нам се чини као доброта према нашем телу и животу. Хвата нас паника као свињаре и њихове сажитеље: шта ће бити са нашим животима када нас напусте страсти и када постанемо апсолутно слободни? Они су у свињама видели свој живот и нису могли да падну ничице и да се поклоне даваоцу живота који је све створио. Наш пали ум и чини се логика здравог а уствари раслабљеног разума нам говоре да не улазимо у тај ризик. Али они чије срце Господ пробуди из страсног мртвила знају да ништа није вредније од Његове љубави јер је милост његова, како Цар Давид каже, боља од живота. Њихова срца нису више подељена него блистају радошћу васкрсења. И наша срца треба да буду целосна у господу. Ако тако буде онда ћемо у смиреној молитви свесни свога сиромаштва приносити сузе а Он ће нам дати утеху.
Ми ћемо Господу принети са покајањем и стидом своје грехе а он ће нам даровати опрштај, очишћење, исцељење и просветљење.
Ми ћемо Господу принети своје страхове као робови а он ће нас удостојити да будемо његова дечица, његови домаћи.
Ми ћемо Господу принети хлеб и вино а Он ће нам у тајни која превазилази умне моћи било којег створења узвратити хранећи нас својим телом и крвљу! То је место на којем ум застаје и чује се небеска песма окусите и видите како је благ Господ! Алилуја! Алилуја! Алилуја!
Зато је важно да од овог тренутка Господу предамо цела срца без доједушности и де су у потпуности погрузимо у молитву испуњени божијим страхом због страшне тајне којој идемо у сусрет. Амин.“
„Im Namen des Vaters und des Sohnes und des Heiligen Geistes
Dämonen, die Feinde Gottes und der Menschen sind, versuchen auf jede erdenkliche Weise, den Menschen zu entehren, der die Ikone Gottes ist und somit Gottes Verherrlichung sein sollte. Die Dämonen trieben die zwei Besessenen, denen der Herr begegnete, so sehr in den Wahnsinn, dass sie nicht nur in Gräbern lebten, sondern auch so bösartig waren, dass sich jeder vor ihnen fürchtete.
Der Herr, der Herrscher über allem, hatte keine Angst. Für die Dämonen ist die Gegenwart Christi eine Folter. Die Gegenwart Christi bedeutet das Ende ihres Reiches der Zerstörung, Verderbtheit und Gotteslästerung. Für sie kam der Herr vor der Zeit. Sie haben sich süchtig nach dem Bösen gemacht. Die Anwesenheit des absolut Guten ist für sie eine Qual.
Auch für uns ist die Gegenwart des Herrn leider oft eine Qual. Jede Abweichung vom Willen Gottes ist für uns eine Qual. In dem Maße, in dem wir vom Willen Gottes abweichen, werden wir von unseren Leidenschaften dämonisiert und versklavt. Unser Körper wird zu unserem Grab, erfüllt von faulem Gestank, und wir zerreißen verzweifelt alle Ketten, die uns an die göttlichen Gebote binden. Wir fürchten und erschrecken uns selbst. Auch andere Menschen machen uns Angst. Wir scheuen oft einander.
Die Lage ist aber nicht hoffnungslos. Wir sind in der Gegenwart Christi und er kann und wird uns heilen. Er hat uns das Leben geschenkt, unsere von der Sünde getrübte Natur wiederhergestellt, für uns gelitten und ist von den Toten auferstanden.
Er erwartet von uns, dass wir ihm unsere Herzen öffnen, damit er sie von dämonischer Unreinheit reinigen und in uns Wohnung nehmen kann. Aber wie? Mit Demut, Unterwerfung, Zerknirschtheit, wahrer Reue und der Bereitschaft, nach den Geboten des Evangeliums zu leben.
Der Herr erwartet von uns, dass wir nach keiner einzigen schweinehaften und schmutzigen Leidenschaft trauern, die in seiner Gegenwart gleich wie die herausgetriebenen Dämonen in den Abgrund des Nichtseins verbannt werden. Wir geraten in Panik wie Schweinehirten und ihre Komplizen: Was passiert mit unserem Leben, wenn unsere Leidenschaften uns verlassen und wir völlig frei werden? Sie sahen ihr Leben in den Schweinen und konnten nicht auf ihre Gesichter fallen und den Lebensspender anbeten, der alles erschaffen hatte. Unser gefallener Verstand und die Logik einer gesunden, aber tatsächlich geschwächten Vernunft sagen uns, dass wir dieses Risiko nicht eingehen sollen. Aber diejenigen, deren Herzen der Herr aus der leidenschaftlichen Erstarrung erweckt, wissen, dass nichts kostbarer ist als seine Liebe, denn seine Barmherzigkeit ist, wie König David sagt, besser als das Leben.
Wir bringen unsere Sünden mit Reue vor den Herrn, er schenkt uns dafür Vergebung, Läuterung, Heilung und Erleuchtung.
Wir bieten unseren Herren unsere Ängste als Sklaven an, und er würdigt uns, seine Kinder und Vertrauten zu sein.
Wir bringen dem Herren Brot und Wein dar, und Gott erwidert mit einem Geheimnis, das die geistigen Kräfte eines jeden Geschöpfes übersteigt, indem er uns mit seinem Leib und Blut nährt! Es ist ein Ort, an dem der Geist innehält und ein himmlisches Lied zu hören ist. Kostet und sehet, wie gütig der Herr ist! Halleluja, Halleluja, Halleluja!
Es ist deshalb wichtig uns vom ganzen Herzen dem Herrn zu ergeben und dass wir eintauchen in das Gebet, das erfüllt ist von der Gottesfurcht wegen dem ehrwürdigen Geheimnis, dem wir hier gemeinsam begegnen. Amen.“
