Draga braćo i sestre,
Svedoci smo neviđenog informativnog „cunamija“, uzburkanog aktuelnom pandemijom, koji nas svakodnevno opterećuje sa širokim spektrom novosti, od poptuno apokaliptičnih i pesimističnih sve do nerealno optimističnih pa i ciničnih izjava i izveštaja. Taj teret mnoštva informacija različito utiče na ljude, ali zasigurno opterećuje svakoga od nas manje ili više, i doprinosi čestom osećaju nesigurnosti i brigom „šta će biti sutra“. Sa druge strane prošao je već određeni period prilagođavanja na novonastalu situaciju. Od početne lagodnosti (,,…daleko je Kina, mi živimo u sigurnoj Nemačkoj…“) do podmseha i šaljivih komentara na temu nepoznatog virusa, sve do neverice i ljutnje povodom uvođenja restriktivnih mera (mnogi su tim merama egzistencijalno pogođeni), polako dolazimo do stadijuma da ovo stanje sa smirenjem prihvatimo i nanovo promislimo svoj život. Naš uobičajeni post preko noći se pretvorio u post kakav do sada nismo postili, post apsolutnog odricanja od svega. Neopravdano smo mislili da su žrtve „korona virusa“ do sada bile samo mrtve brojke bez imena i lica, sve do tužne vesti o uopokojenju Vladike valjevskog Milutina. Mrtve statističke brojke postale su stvarne i strašna senka smrti nadvila se i nad nama poznatim licima. Molimo se Gospodu i za znane i neznane, da ih naseli u naseljima pravednih, gde nema ni bola, ni tuge, ni uzdisanja.
Kroz ovo iskušenje nesumnjivo smo se opet približili jedni drugima. Oduzeta nam je ona neumerena brzina života, koja je opasno pretila da život pretvori u stalnu jurnjavu za veoma upitnim ciljevima. Naše misli usmerene su ka skorom kraju ovoga ,,nenadanog posta“ u danima očekivanog posta i mi kao hrišćani znamo da na kraju ovoga puta stoji prazan grob i da ćemo trčeći ka grobu kao apostoli Petar i Jovan (vidi Jv. 20,4) i zavirivši u prazan grob kao apostol Pavle pobedonosno zapevati: „Gde ti je smrti žalac? Gde ti je pakle pobeda?“ (1. Kor. 16,54). Sa verom u raspetoga i vaskrsloga Gospoda prebrodićemo i ovo kratko iskušenje i vratiti se u uobičajeni tok života sa naučenom lekcijom, da mi ipak nismo svemogući upravitelji nad životom i prirodom i da Gospod s vremena na vreme dopusti da i prinudno usporimo brzinu života i vratimo se u naručje molitve, porodice i topline doma. Ovaj kratki video neka nas ukrepi za predstojeće dane i ukratko utoli sve veću žeđ za ponovnim viđenjem i zajedničkim bogosluženjem u našem svetom hramu. Do tada molimo se svako veče pred Bogomajkom čitajući akatist za brzo ozdravljenje obolelih i pokoj duše onih, koji su se predstavili u Gospodu.
Vaši sveštenici,
o. Siniša, o. Aleksa, o. Milutin