У недељу двадесет прву по Педесетници, 25. октобра 2026. године, Његово Високопреосвештенство Архиепископ диселдорфско-берлински и Митрополит немачки г. Григорије служио је свету Литургији у храму Светог апостола Томе у Албштату уз саслужење више свештеника и ђакона. Митрополит Григорије је овом приликом осветио нови иконостас.
Након прочитаног јеванђелског зачала Митрополит Григорије се присутнима обратио беседом коју доносимо у целости.
Хајде зато да данас прије свега говоримо о њему. Сијач не испитује тло нити бира гдје ће бацити сјеме. Сије изобилно, не штедећи. У њему препознајемо Христа, који своју љубав даје свима, па и онима који је тешко примају и лако губе. Он је тај Сијач који је умро на крсту и трећега дана васкрсао.
А шта је сјеме? Његова ријеч, оно што Бог полаже у човјека и што у њему може да оживи и расте. Управо нас зрно води до тајне Христове смрти и васкрсења. Свето писмо говори да оно мора пасти у земљу и умријети да би донијело род. У тој слици препознајемо Христа: кроз смрт долази васкрсење, а из онога што је изгледало као крај рађа се нови живот.
И можда је управо у томе важна порука ове приче: не морамо унапријед знати шта ће из свега што чинимо настати. Понекад је довољно учинити добро, чак и када не знамо хоће ли га неко препознати и куда ће оно даље водити. А наша њива, браћо и сестре, већ је пред нама. То су људи са којима живимо и све оно што се међу нама свакога дана догађа. Ту се најбоље види шта смо од овог Јеванђеља заиста чули.
Исто важи и за живот Цркве. Постоје ствари које започињемо данас, а које ће служити људима које можда никада нећемо упознати. Храм је управо једна од њих. Када у Њемачкој градимо, обнављамо и купујемо храмове, мислимо и на оне који долазе послије нас: на дјецу која ће овдје бити крштена и одрастати у вјери, на људе који ће доћи да се помоле, да потраже утјеху или једноставно да осјете да имају свој дом.
Тако је и ова наша црква Светога Томе међу вас унијела нови живот. Постала је мјесто сусрета са Христом и једних са другима. Хвала нашем оцу Миленку за све што је уложио у ову заједницу. Хвала и свима вама који у ову цркву долазите, који се овдје заједно молите и сусрећете.
А изнад свега, хвала Господу што нас је овдје окупио и дао нам да будемо једни уз друге. Понесимо зато данас из овога храма једну једноставну одлуку: да некоме приђемо, да опростимо, да некога охрабримо или учинимо оно добро које већ дуго одлажемо. Јер њива је већ пред нама. Наше је да сијемо с љубављу, вјерујући да Господ ономе што посијемо може удахнути живот.
