Помаже Бог, драга браћо и сестре!
У овим данима огроман број информација преко разних средстава информисања долази до свакога од нас. Информација има толико пуно и толико су различите да баш у томе и видимо највећу опасност по човека, његово телесно и духовно здравље.
Чврсто верујемо да је тешко за људски интелект да све те информације сложи као коцкице у једну одговарајућу слику тренутног стања. Засигурно је једно, да готово у свакој информацији има и истине али и неистине. На то нас упозорава искуство. Верујемо да је мало оних којима се овакав свет и начин живота допада. Но сада је веома важно да у овом времену дамо све од себе, не на поправљање света и сваког другог, него превасходно на поправљање себе самих. Јер поправљајући себе спасавамо и друге и цео свет.
Свима нама је тешко. Људи данашњег времена нису навикли на изолацију. Много нам је жао оних који су сами, који нису навикли на самоћу и тешко им пада. Њих нека утеше речи пророка Исаије који каже: „Не бој се, јер сам ја с тобом; не плаши се, јер сам ја Бог твој; укрепићу те и помоћи ћу ти, и подупрећу те десницом правде своје.“ (Књига пророка Исаије 41,10)
Многи породични људи, у овим данима изолације, изнова упознавају породични живот и начин како се он живи, не само пар сати дневно, него цео дан и то је добро. Готово сви смо, до пре пар дана, говорили како нам је тешко, јер немамо времена за породицу. Забрањено је дружење у ресторанима, кафићима, биоскопима али није забрањено дружење у породици и у свом дому. Сада имамо више времена и искористимо га на утврђивање љубави у нашој породици. Породица је мала црква, у којој се најбоље вежба она љубав по којој ће нас Бог познати да смо Његови.
И поред свих опасности ово време не смемо узалудно потрошити.
Васкршњи је пост и то је једно ванредно време за човека, а ове године и додатно ванредно. Ванредно у смислу освећеног времена у коме би требало пронаћи више времена за Бога, себе и своје ближње. За преиспитивање себе и својих дела, а све заједно ради потребе и жеље да кроз заједницу са Богом, кроз молитву и Свето Причешће, обожени, дочекамо Васкрсње Христово и васкрсење сваког добра у нама. Додатно ванредно јер можда сада нисмо у могућности да се у телесном посту свега придржавамо, због опасности која вреба и од које нико није сигуран, као и због ограниченог кретања и снабдевања домаћинства. Препоручујемо нашим најстаријима и онима који су оболели да посте од мрсне хране онако и онолико колико им телесно здравље дозвољава, али да зато појачају духовни пост, упражњавајући молитву и окрепљујући се Богојављенском водицом.
Сви смо упућени у то да је држава у којој живимо донела мере, за које сматра да су добре и неопходне зарад очувања здравља целокупног становништва. Нема потребе и не желимо у њихову добру намеру да сумњамо, јер је многима ова држава допринела лепоти њиховог живота и суживота у њој.
Најопасније би било, браћо и сестре, да свакодневно себи и другима набрајамо шта и колико нам је ускраћено разним одлукама и мерама које држава спроводи. Постоји велика опасност да нас такво размишљање одведе у очај, из кога би било тешко вратити се и онда када се поново успостави регуларно стање.
У нашем храму Воздвижења Часног Крста у Келну, сваки дан црквена звона звоне (у 19:30) и благовесте Божије присуство у свету, у овом граду и међу нама. Кандило испред иконе Господа Исуса Христа гори и дан и ноћ. Оно гори за све нас који смо овај храм учинили живим, у њему своје молитве за себе и оне које волимо и који нас воле, приносили, као и за све оне којима је Божија помоћ потребна. Са овог пламена упалимо и ми срца своја за кућну молитву у којој ћемо помињати једни друге.
Сада је, нажалост, таква ситуација да не можемо у нашем храму да стојимо једни поред других и заједно се молимо. Из тог разлога као и због страха од отуђења од црквене заједнице као и од узајамног отуђења, предлажемо да се молимо једни за друге. Нека имена нама познатих, браће и сестара из наше заједнице, прелазе преко наших молитвених усана са жељом да тако једни другима помогнемо у овим данима, који су често испуњени страхом, паником, тугом и усамљеношћу, као и да сачувамо братску љубав међу свима нама.
Такође молимо све да положе наду своју на Господа и да читају молитву за избављење од нове епидемије. Никада не заборавите да вас Бог воли и чује.
Проћи ће и ова ситуација,браћо и сестре, јер нам историја као најбоља учитељица живота сведочи да су и гора времена прошла. Важно је сада сачувати своје духовно и телесно здравље и молити се Богу на најједноставнији начин, својим срцем.
Молитвено мислећи на све вас, са жељом да се ускоро загрлимо, једни са другима, и сви заједно на Светој Литургији са Христом, остајемо у чврстој нади да ће Господ избавити свет и човека од свих искушења па и од вируса Короне.
Са осећајем Божије љубави и молитвом на уснама све је лакше.
„Надање је моје Отац, прибежиште моје Син, заштита је моја Дух Свети, Тројице Света слава теби.“
Келн, 20.03.2020
Ваши свештеници прота Неђо и отац Младен Јањић
Die Corona-Krise – ein pastorales Wort der Hoffnung
Gott sei mit euch, liebe Schwestern und Brüder,
gerade in der jetzigen Zeit erreichen uns eine Reihe an Informationen über verschiedenste Quellen. Diese Mannigfaltigkeit an Informationen und ihre Heterogenität bergen große Gefahren für das Grundverständnis eines jeden Einzelnen.
Sicherlich ist es schwierig aus den Bruchstücken und Puzzleteilen an Informationen ein vollständiges Bild zu erzeugen, welches der tatsächlichen Realität entspricht. Überall können wir teilweise Wahrheiten und teilweise Unwahrheiten hören.
Sicherlich ist die aktuelle Situation schwierig für uns alle zu ertragen. Doch diese Zeit erfordert unser maximales Engagement, nicht um alle anderen und die Welt zu verändern, sondern um uns selbst zu ändern und zu verbessern, denn wenn wir an uns selber arbeiten, können wir dazu beitragen, dass auch andere gerettet werden.
Der heutige Mensch ist es nicht gewohnt in Isolation zu leben. Erschreckend ist der Gedanke der Einsamkeit. Doch die Worte des Propheten Jesaja geben uns Hoffnung: „Fürchte dich nicht, ich bin mit dir; weiche nicht, denn ich bin dein Gott; ich stärke dich, ich helfe dir auch, ich erhalte dich durch die rechte Hand meiner Gerechtigkeit“ (Buch des Propheten Jesaja 41,10)
Viele Familien lernen gerade in der Zeit der Isolation erneut das Familienleben kennen und dies nicht nur für einige Stunden, sondern den gesamten Tag. Bis vor Kurzem haben wir die Zeit mit der Familie vermisst, weil uns die Zeit dafür fehlte. Aber nun ist sie uns durch Verbote geschenkt worden. Verboten sind Zusammenkünfte in Restaurants, Cafes, Kinos, ja sogar der Aufenthalt draußen wird uns beschränkt, aber die Gesellschaft innerhalb der Familie, die Zusammenkunft und das Zusammensein der Familie ist uns nicht verwehrt. Lasst uns diese Momente zum Besten nutzen und die Liebe innerhalb der Familie kräftigen. Denn die Familie ist die kleine Kirche, in welcher man die Liebe zu und miteinander entfalten und sich als Individuum innerhalb der engsten Gemeinschaft der Familie verwirklichen kann.
Liebe Schwestern und Brüder,
es ist die Zeit der Osterfastenzeit und das stellt schon einen besonderen Moment dar. Dieses Jahr hat diese besondere Zeit für uns einen faden Beigeschmack. Dennoch müssen wir versuchen mehr Zeit für Gott, für sich selbst und die Nächsten zu finden. Es ist die Zeit der Analyse eines Selbst, um in der Gemeinschaft mit Gott, durch das Gebet des reinen Herzens und die Heilige Kommunion die Auferstehung Christi und die Auferstehung des Guten in uns selbst zu erwarten. Das physische Fasten kann sicherlich in der aktuellen Situation, wie auch das spirituelle erschwert sein, weil wir in dieser außergewöhnlichen Situation mehr Kraft brauchen. Leider sind wir Zeugen von egoistischen Verhaltensregeln und nicht zu tolerierbaren Einkaufsgewohnheiten, sodass uns manche Produkte des täglichen Lebens einfach nicht zu Verfügung stehen, weil sie leider die Kellerräume anderer überfüllen. Wir empfehlen daher, den Ältesten und Kranken unter uns so viel zu fasten, wieviel ihnen ihr Körper erlaubt. Im Gegenzug sollten wir alle das Gebet intensivieren.
Wir sind alle sicherlich über die getroffenen Maßnahmen der Bundesregierung informiert und sie haben uns alle sicherlich erreicht. Es ist unsere Pflicht, als Bürger dieses Landes, als verwurzelter Teil dieser Gesellschaft, sich an alle Maßnahmen, Regeln und Verbote in dieser Ausnahmesituation zu halten, um die Gesundheit vieler anderer Menschen nicht zu riskieren.
Verzweifelt nicht in diesen schweren Momenten, denn wir dürfen uns nicht erlauben in Hoffnungslosigkeit zu verfallen. Lasst uns zusammen im Gebet einander stärken und zusammen mit allen anderen zeigen, dass die Gemeinschaft siegen kann.
In unserer Kirche „Zur Erhöhung des kostbaren Kreuzes“ werden täglich die Kirchenglocken läuten (um 19:30 Uhr) und werden die Anwesenheit Gottes in der Welt, in dieser Stadt und unter uns verkünden. Die Ikone unseres Retters Jesus Christus wird tagtäglich durch das brennende Kerzenlicht erleuchtet. Es leuchtet für alle, die diese Kirche lebendig machen, für alle die in dieser Kirche Ihre Gebete empor gebracht haben und für alle denen Gottes Hilfe notwendig ist. Von diesem Licht, liebe Schwestern und Brüder, lasst uns unsere Herzen erleuchten für das Gebet in unserem Hause, in welchem wir einander erwähnen werden. Lasst uns auch beten für alle Not leidenden und für alle Ärzte und Pflegekräfte, die jetzt außergewöhnliche Liebe und Fürsorge für die Nächsten zeigen.
Leider können wir nicht in unserer Kirche nebeneinander stehen und daher lasst uns zusammen für einander beten. Lasst uns im Gebet zusammen sein. Lasst uns zusammen unsere Gebete vereinen und die jenigen ermutigen, die gerade Angst, Trauer und Einsamkeit empfinden.
Vertraut auf Gott und erbetet von Ihm, dass er mit seiner Barmherzigkeit diese Krise rund um das Corona-Virus zum Stillstand bringt. Denn vergesst nie, dass Gott euch immer liebt und euch immer zuhört.
Auch diese Versuchung wird vorbeigehen. Dies lehren uns Ereignisse aus der Vergangenheit. Das lehrt uns die Geschichte. Wichtig ist seinen physischen und seelischen Frieden, sein Gleichgewicht und seine Gesundheit zu erhalten. Öffnet euer Herz für das Gebet, öffnet euer Herz für Gott.
In der Hoffnung mit euch allen so bald wie möglich in Gemeinschaft zu einander und zu Gott auf der Heiligen Liturgie zu sein, verbleiben wir in der festen Hoffnung, dass Gott uns in dieser Zeit von allem Übel und von allen Versuchungen befreien wird.
Mit dem Gefühl der Liebe zu Gott und der Liebe von Gott zu uns ist alles leichter!
Köln, 20.03.2020
Eure Priester Nedjo und Mladen Janjic.