У недељу седамнаесту по Педесетници, 20. октобра 2024. године, Његово Високопреосвештенство Архиепископ диселдорфско-берлински и Митрополит немачки г. Григорије служио је свету архијерејску Литургију у храму Светог Саве у Финиксу (Аризона, САД) уз саслужење Његовог Високопреосвештенства Архиепископа лосанђелског и западноамеричког г. Максима и свештенства. Литургијским сабрањем прослављено је педесет година постојања храма Светог Саве у Финиксу.
Након прочитаног јеванђелског зачала Митрополит Григорије се обратио присутнима. Беседу Његовог Високопреосвештенства доносимо у целости.
„Драга браћо и сестре, захваљујем вам се много, вашем Владици и свештеницима, на прилици да данас служимо божанску службу у овом храму заједно. Попут свих јеванђелских казивања, и данашње читање је врло значајно за нас, за наш живот. Данашње Јеванђеље говори о многим важним стварима, али ми ћемо данас ипак изабрати два аспекта: милост и вера – милост Божија, Господа нашег Исуса Христа, и вера жене Хананјеке. У овој причи сусрећемо како Господ каже да је послат само изгубљеним овцама дома Израиљевог, односно само Израиљском народу. Ту треба да будемо пажљиви: реч је о тесту за веру, како жене Хананејке, тако и апостола који су викали Господу да је отпусти. Жена Хананејка је тај тест положила на величанствен начин. Тако, након првобитног, наизглед, Господњег дистанцирања, он је укорева да није добро узети хљеб од деце и бацити псима. На те Господње речи она одговара да и пси једу од мрва које падају са трпезе господара њихових. Овде долази до, рецимо тако, експлозије милости Божије. Господ јој одговара да је њена вера велика. Милост Божија нема границȃ, а на нас се излива када ми кренемо у загрљај тој милости вером. Када Господ види да неко има искрену веру, Он изобилно дарује своју милост. Данас, стојећи на божанској служби у овом храму, треба да извучемо велику поуку из вере ове жене, али и да схватимо колика је љубав и милост Божија. Свако од нас у овом часу може да буде жена Хананејка. Свако од нас може да прими неизрециву милост баш данас, на овоме месту, од Господа од кога је милост стекла и ова жена. Још нешто важно треба да научимо ми који живимо у иностранству: ова жена је била из другог народа, није припадала народу којем је припадао Христос. Но, како рекосмо на почетку, Његова милост и њена вера немају граница. Тако, када нама дође неки Хананејац, односно припадник другог народа, следујући примеру самог Господа, загрлићемо га милошћу и љубављу. Ако он покаже веру, ми ту веру морамо да загрлимо милошћу.
И на крају, драга браћо и сестре, из искуства светих о којима смо читали, али и Јеванђеља, могао бих сумирати речено последњом реченицом једне књиге великог италијанског писца Пирандела, а она каже да је све милост. Тако и ми можемо поновити, све око нас је милост, а на нама је да се отворимо за ту милост својом вером. Да Бог да! Амин!“
