У суботу, 12. јула 2025. године, на празник Светих апостола Петра и Павла – Петровдан, јереј Александар Марковић началствовао је светом Литургијом у храму Васкрсења Христовог у Франкфурту на Мајни уз саслужење протојереја-ставрофора Симона Туркића. У наставку доносимо беседу оца Александра у целости.
,,У име Оца и Сина и Светога Духа.
Данас, драга браћо и сестре,
Прослављамо и славимо, двојицу најбогатијих, који ништа материјално
овоземаљско не поседују. Немају ни торбу ни штап, јер су све оставили ради
Господа нашег. А опет стекли богатства и то каква богатства. Они који обогаћују
свет иако ништа материјално не поседују. Уместо смрти људима дају бесмртност,
место пролазног обогаћују свет и место пролазним царством овоземаљским
обогаћују непролазним, Небеским. Све су оставили каже Петар Господу Исусу
Христу и кренули. Шта ће бити са нама, ради чега смо ми оставили све? Живот
вечни одговара спаситељ. И потпуно је јасно да су се они обогатили самим
господом Исусом Христом, прилими истинитог Бога, поверовали у Њега и пошли за Њим. За оним који нас обогаћује не пропадљивим богатсвом, вечном истином. Они су пошли за том и таквом истином са једне стране очима овога света гледано два сиромаха а какво богатсво каже свети и велики Јустин Ћелиски. Свако подсећање на апостоле је важно и све присутно у православној цркви, поред сабора дванесторице и сабора седамдесеторице, сваки од апостола има свој дан посвећен, осим тога у богослужбеном циклусу сваки четвртак је посвећен апостолима и ми данас сабрани прослављамо двојицу наквећих једног од дванаесторице а другог из ширег круга Христових ученика из седамдесеторице.
Празновање светих апостола Петра и Павла присутно је од самог почетка, дакле
непосредно након упокојења ова два проповедника јеванђеља. Данашњем празнику предходи пост, петровски или апостолски пост. Одмах након недеље свих светих у понедељак почиње пост који се данас завршава. Из тог разлога је промењљиво трајање самога поста.
Апостол Петар, син Јонин из Витсаиде, брат Андреја Првозваног из племена
Симеонова био је рибар и најпре се звао Симон но Господ је благоизволео назвати
га Кифом или Петром о чему потробно сведолчи свети апостол Јован у свом
јеванђељу. Први је исповедио веру у Господа Исуса рекавши: ,, Ти си Христос Син Бога живога”. Вера његова постепено се утврђивала, сетимо се да када је Господ изведен пред суд три пута га се одрекао. По силаску Духа Светога на апостоле Петар се јавља најватренијим и неустрашивим проповедником јеванђеља
Христовог. Проповедао је по Палестини, Илирику и Риму чинећи при том многа
чуда. У време цара Нерона Петар бива осуђен на смрт молећи при том своје џелате да га разапну наопако сматрајући се недостојним да умре као Христос.
Треба напоменути да ни једна личност не стоји тако високо и блиставо као апостол
Павле. Са библијског становишта многи апостоли, осим штурих података, за нас
остају потпуно непознати. Црквено предање те новозаветни списи темељито
извештавају нас о апостолима и првим хришћанима што није случај са апостолом
Павлом. Апостол Павле се на почетку звао Савле и јавља се као гонитељ Хришћана а потом неуморан у делању и проповедању. Савле је дошао у Јерусалим три године након смрти Христове и дошао је одмах у контакт са својим учитељем Гамалилом који је у то време већ био поодмаклих година при том изгубивши своју поузданост у тумањењу верских истина и закона. У то време, рани хришћани међу, међу њима и седморица јерусалимских ђакона, ђакон Стефан и ђакон Филип окупљали су се на заједничким молитвама или зборницама будући да рана црква није била тако добро организована. Архиђакон Стефан први указује на значај Мојсијевог закона правилно га при том тумачећи. Он тврди да је Мојсијев закон само припрема за универзални закон цркве Христове. Стефан се није обазирао на софистичко беседништво, прилазо је тумачењу закона, објашњавајући да је распети Христос онај прави месија који је морао да пострада и умре. Зар је могућно да месија умире, срамно на крсту окружен двојицом разбојника. Ова мисао је била не прихватљива за Савла. О овоме се огледа мимоилажење између Стефана и Савла, као два опречна схватања месије. Стефанова излагања Нико није могао да побије, чак ни Савле. Стефан у полемици дотиче се и тумачења закона, објашњавајучи да су закон
и храм само прелазне ствари ка вечном спасењу не само Јевреја неко и читавог
човечанства. Јевреји су током векова изгубили универзалност Божијег плана за
спасење људи сматрајући и храм и закон као једино њима за спасење
предодређено.
У необузданом бесу јевреју воде Стефана на погубљење без формалне одлуке
синедриона. Овај догађај детаљно је описан у Делима апостолским читамо га на богослужењу трећег дана Божића. На месту каменовања био је и Савле заједно са осталим тумалима закона крај чијих ногу су стајале хаљина убица. На своме крају архиђакон Стефан моли да им Бог не урачуна ово у грех и овај призор остаће
вечито свеж у духу Савловом. Силина његове вере изазвала је у њему трајну грижу савести на шта се он сам више пута враћа у својим посланицама. Апостол Павле ни годину дана након овог догађаја ступа у цркву, иако сам себе сматра недостојним назвати се апостолом јер је гонио цркву Христову и као да је крв првомученика Христовог била откупна цена за разбијање национализма и она је првивела себи некада њеног поборника а потом најватренијег проповедника цркве Христове. Од 27 списа новозаветног канона 14 су дело апостола Павла. Познат је као апостол народа, веома успешан у својим проповедиома. Кроз његове посланице ми смо и даље веома блиски са њим, ми ту видимо старање за заједницама које је основао
затим видимо утемељеност његове еклисиологије. Ово су све веома живе слике о његовом труду и делању и јединствена слика о раној хришћанској цркви. Апостол Петар је рибарским мрежама дотакао морско дно а својим прпороведима дотакао душе многих хришћана као и апостол Павле кроз његове посланице и кроз неуморни и непрестани рад на задобијању пастве Христове.
Нека би нам овај пост који је иза нас био на корист и радост, те данашња молитва и
празновање светих апостола пре сви апостола Петра и Павла био на утврђење и
наше вере и дао нам снагу да издржимо све препреке и останемо као они који
следе Богу силно и снажно, верују у Бога, творе његове заповести и не
двосмислено корачају ка Небескоме Цараству угледајући се на ову двојицу великих.’’
