ЈУБИЛЕЈ ПОВОДОМ 75. ГОДИШЊИЦЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕНЕ ОПШТИНЕ У МИНХЕНУ
„Наша су уста пуна радости, а језик певања, јер велико дело чини Господ над нама…“(Пс.126, 2).
од почетка:
Седамдесет и пет година постојања и рада једне црквене општине у дијаспори није мали период и повод је да се изврши известан осврт на преваљен седамиподеценијски пут.
Минхенска парохија је једна од најстаријих у Немачкој. Незванично је започела свој пастирски рад још 1945. године од ратних заробљеника и политичких избеглица, касније од шездесетих година највећи број је гостујућих радника. Формално је постојала од 24. априла 1946.г. и обухватала је више места и логора на територији државе Баварске. Први парох је био протојереј Сергије Селивановски у времену од априла 1946. па до маја 1950. године. Баварско Министарство за просвету и културу званично је својим актом од 12.06.1946. г. потврдило постојање, живот и рад минхенске духовне заједнице. Један записник сведочи да је 1946. године била тзв. „Оснивачка скупштина са око 80 присутних“ у Вернер и Функ касарни где се налазило око 1500 Срба, а записано је да је дана 22. марта 1947. године у просторијама Заједнице у Мауеркирхерштр. 8 у Минхену опет одржана оснивачка скупштина СПЦО-е и парохије минхенске са око 180 особа, што се и сматра званичним датумом оснивања ЦО-е. Месец дана касније, 29. априла 1947. године основано је и Коло српских сестара. Храм је посвећен светом равноапостолном руском књазу Владимиру.
Доласком протојереја-ставрофора Алексе Тодоровића за пароха минхенског 30. јула 1950. године активност парохије се посебно на богослужбеном, али и на социјалном плану веома снажно развија, иако су услови били веома оскудни и тешки. У правцу легализације минхенске ЦО-е је важно напоменути, да су надлежне немачке власти 2. јула 1962. г. регистровале СПЦО-у у Минхену као е.Ф., легално јавно удружење. Први црквени одбор потврдио је Његова Светост Патријарх српски Господин Герман својим актом од 10.09.1962. године.
Српска Јерархија у периоду постојања ЦО-е Минхен:
Патријарси: Гаврило, Викентије, Герман, Павле, Иринеј, Порфирије.
Епископи епархије: Дионисије, Лаврентије, Константин, Сергије, Григорије
Свештеници минхенски: Сергије Селивановски, Живојин Здравковић, јеромонах Никодим Матић, Сергије Липски, свештеник Ђура, Алекса Тодоровић, Слободан Милуновић, Ђорђе Трајковић, Видослав Вујасин, Драган Станојевић, Богољуб Поповић, Љубомир Зорица, Маринко Рајак, Милорад Јовановић, Предраг Гајић, Драган Јовановић, Бојан Симић, Драгиша Јеркић.
Ђакони: Зоран Андрић, Оливер Груловић, Младомир Милуновић, Дејан Ристић,
Храмови: Васкрсења Христовог у касарни предграђа Фрајман крајем 1945.г., Капела Преноса моштију св. Николе у касарни, Швере-Рајтер-Штр. 4, затим од 1951. године у Донауштр. 5 у Богенхаузену са капелом св. равноап. Књазу Владимиру руском. Та капела је потом 1952. год. пресељена у Инфантериштр. 12 и тамо остала и најдуже, све до јесени 1994. године када се преселила у новоподигунти црквени центар, а потом 1996. г. у новосаграђени храм у Минхен-Перлаху. Последња храмовна слава св. равноап. Књаз Владимир у Инфантериштр.12 била је 31.07.1994. године.
Српски православни црквени, културни и социјални центар са храмом у Минхен-Перлаху:
Полагање и освећење камена темељца и повеље новог црквеног центра извршено је у Недељу Православља, 15. марта 1992. г. од стране надлежног српског епископа и изасланика Васељенског Патријарха Митрополита Аугустиноса, као и у присутству многобројних највиших црквених и грађанских представника. Две године касније, 16. октобра 1994. црквени центар је био усељив и освештан од стране Митрополита загребачко-љубљанског Г. Јована, епископа шабачко-ваљевског Г. Лаврентија, епископа грчког Г. Димитриоса и надлежног српског епископа. Пола године раније, 4. априла 1994. године потписан је са архитектама уговор за изградњу храма, а за чију градњу је 17. маја 1995. г. добивена дозвола. Храм је освештан на св. Стефана Дечанског 24. новембра 1996. године од стране Митрополита загребачко-љубљанског Г. Јована, епископа нишког Г. Иринеја, епископа Кострумског Александра, епископа баварског и германског Марка, представника других Православних и неправославних хришћанских Цркава и надлежног епископа.
За градњу храма и црквеног центра је била одржана прва званична значајна акција на празник света Три Јерарха, 12. фебруара 1984. године у присутству надлежног епископа Г. Лаврентија, многобројних високих црквених и грађанских представника, као и више стотина парохијана. На празник св. ап. и еванг. Марка 8. маја 1995.г. освећење земљишта будућег „Храма Бога живога“ (2. Кор., 6,16) поред већ усељеног црквеног центра требао је да изврши Патријарх српски Г. Павле, али је био спречен ратним страхотама у Отаџбини. У његово име је стигао владика нишки Иринеј, члан Светог Синоца СПЦ. Полагање камена темељца за храм је извршено 17. марта 1996.г., а прва света Литургија у новоме храму већ 24. новембра исте године (градња је обављена у рекордном року од свега 8 месеци!) и да тако „у свему узрастемо у једно тело – Цркву, којој је глава сам Христос“ (Еф. 4,15).
Заштитник црквеног центра је остао св. књаз Владимир руски, а храм је посвећен светом мученику и књазу српском Јовану Владимиру. Ова два светитља су живела у исто време, па се и упокојили у размаку од само годину дана – један 1015. а други 1016. године..
Минхенска ЦО-а је обухватала и друга места у Горњој Баварској и одржавала редовна или повремена богослужења у местима: Амберг, Аугсбург, Бад Аиблинг, Гаутинг, Дорнштат, Инголштат, Лудвигсфелд, Лутензе-Митенвалд, Манхинг, Валка-логор, Цирндорф, Пасау, Прин, Розенхајм, Ландсхут, Мозбург, Меминген, Траунројт…
- године ЦО-а Минхен је прославила 35. годишњицу свога постојања и организовала веома значајну екуменску недељу-седмицу од 13. до 20. септембра, а 1997. године је обележила своју 50. годишњицу постојања. Тада је издата Споменица са благословом Његове Светости Патријарха српског Господина Павла који је у свом благослову описао речима: „…Да Бог да да би се сачувао од заборава значај црквене општине, труд и рад на одржању православне вере Срба који живе у Минхену и околини и даје Нам прилику да се са вама заједно духовно радујемо и оснажимо…“
ЦО-у Минхен су посетиле многобројне личности из црквеног и јавног живота и рада, из земље и из иностранства, међу њима и сада свети Владика Николај Велимировић, као и Краљ Петар 2. Карађорђевић у два наврата, 1954. г. и 1957. г. , а 1991. г. и син Краља Петра 2. Престолонаследник Александар. Такође и црквени великодостојници католичке и евангелистичке Цркве, кардинали, епископи, прелати…међу њима и Јозеф Рацингер – Папа Бенедикт 16. Иначе у нашим прегнућима су нам веома, посебно у изградњи, помогле ове Цркве као и држава Баварска и градска Управа града Минхена, на чему смо им веома захвални!
Неколико од великих задатака из живота и рада ЦО-е, а међу њима:
– Пронаћи бројну разбацану паству по пространствима парохије и ЦО-е у Баварској.
– Организовати услове за богослужења и пастирски рад: Храм, просторије и друго.
– Парохијска школа веронауке за децу и омладину и српски језик са књижевношћу.
– Оснивање и рад црквеног хора и нега духовне музике.
-Социјални рад и брига о болеснима и немоћнима, као и затворска служба.
-Године1990. основана је тзв. „Уједињена српска омладина“ у Минхену, а 1983.г. основано фолклорно друштво „Србија“, а потом и разна друга културно-уметничка друштва.
– Презентовати ЦО-у сопственој и спољној јавности, екуменски односи и контакти са другим православним и инославним Црквама, конфесијама и религијама на терену.
– Пре 20так година основано је и прво српско гробље у старом Перлаху на коме је до сада свој вечни починак у васкрслом Господу нашло око 150 православних Срба.
– Хуманитарна помоћ у Отаџбини, нарочито у време грађанског рата 90тих година.
Издавачка делатност:
У августу 1947. године покренут је часопис „Живот и рад“, а 1952. г. покрунута је најплодоноснија едиција „Свечаник“ са многобројним издањима, међу њима посебно познат црквени календар са верском читанком од 1949. г. Знаменити сарадници „Свечаника“ су били свети Владика Николај Велимировић, блажени Ава Јустин Поповић, проф. Георгије Спектровски, др Димитрије Најдановић, др Ђоко Слијепчевић, др Лаза Костић, проф. Влајко Влаховић и многи други. Све време је био на црној листи владајуће атеистичке власти Југославије. Касније почетком осамдесетих година ће то бити ново и редовно гласило на српском и делимично на немачком језику под именом „Парохијско писмо“ за дуго година.
Данас у Минхену
живи око 30 хиљада православних Срба, а ЦО-а има 4 парохије, 4 пароха и 2 ђакона. Света Богослужења се редовно обављају у саборном храму у Перлаху, као и у филијалном параклису Покрова Пресвете Богородице на северу Минхена.
Захвални смо Богу на Његовој помоћи за све успехе које смо постигли у протеклих 75 г.
Молимо се Богу да не посустанемо већ и даље са несмањеном љубављу и жаром као и до сада, па и још ревносније, да наставимо мисионарски рад на добро СПЦ и ЦО-е Минхен, а у смислу псалма 133: „Како је лијепо и красно кад сва браћа живе заједно“!
Захвалности свим прегаоцима, свештеницима, црквеним одборима, колима сестара, приложницима и свим вернима, чија сва бројна имена је овде немогуће набројати, а који су у било чему и на било који начин помогли да се унапреди свето дело. Нека им Господ узврати животом и здрављем и својим непролазним добрима за њихову љубав и жртву коју су показали према својој Цркви, све у смислу апостолских речи: „А доброчинство и заједништово не заборављајте, јер се таквим жртвама угађа Богу“ (Јевр. 13,16.). Па да тако наставимо, из прошлости преко садашњости ка још бољој будућности, из генерације у генерацију по речима св. ап. Павла у 1. Посл. Коринћанима 3,6: „Ја посадих, Аполос зали, али Бог учини да узрасте“.
О храмовној Слави св. Јован Владимир у Минхену, 22. маја / 04.-05. јуна 2022. године.
Протојереј-ставрофор Слободан Милуновић.
Преузето из првог броја новопокренутог билтена Црквене општине Минхен „Свечаник“