Будући да су се претходних дана у јавности појављивале различите оптужбе на рачун студената, те да су неке од њих изнесене од стране црквених великодостојника и пренесене путем званичних гласила СПЦ, осећамо потребу и дужност да изнесемо и свој став и позив на поштовање студената и њихове праведне и достојанствене борбе, као и на одговорно изражавање и извештавање:
ПОЗИВ НА ПОШТОВАЊЕ СТУДЕНАТА, ОДГОВОРНО ИЗРАЖАВАЊЕ И ИЗВЕШТАВАЊЕ
Као архијереји Српске Православне Цркве осећамо дужност да јавно изразимо неслагање и ограђивање од било каквог говора који дехуманизује другог човека, а посебно од говора који младе људе, студенте, ниподаштава као фактор изградње друштва, фактор који доприноси будућности истог, или их понижава као оне који су позвани да мисле и траже истину.
Црква Христова, као изабрани народ и дом Бога Живога, постоји у сваком времену да љубављу приводи све људе спасењу. Историја нас учи да сваки говор који поништава достојанство другог води ка великим друштвеним трагедијама, а ми као пастири не смемо дозволити да таква реторика узме маха у нашем народу и Цркви. Реч служи за споразумевање. Она је сила и темељ промена, и мора бити аутентична, да би била верна сама себи. А ми као хришћани живимо сведочећи Реч која је сами Бог.
У ове дане припреме пред Велики пост, Митрополит крушевачки Давид у свом најновијем тексту, који је пренео и званични сајт Српске Православне Цркве, студенте ставља у контекст „обојене револуције“, обележавајући их на такав начин да буду перципирани као „српске усташе“, што је и увредљиво и неприхватљиво. Верујемо да данас није оправдано бити епископ Српске Православне Цркве, а ћутати на овакве речи – речи које показују неосетљивост и небригу за Тело Цркве. Њихова дехуманизујућа природа захтева да више не ћутимо. Српски народ који је преживео голготу усташког терора, свестан је да се ова идентификација било кога са једним таквим монструозним покретом не сме никада више спроводити, првенствено из пијетета и поштовања према жртвама. Али, исто тако – одређивати нашу младост оваквим речима више је од бруке – то је срамотни печат на Телу Цркве. Студенти су наша будућност, а наша дужност је да их с љубављу и разумевањем, чак и у случају да негде греше, упућујемо ка Истини, а не да их одбацујемо и омаловажавамо. Једино таквим приступом можемо очувати јединство, слободу и достојанство сваког човека, што је суштина православне вере и етоса наше Цркве и светосавске аксиологије.
Због свега овога, више не смемо мирно стајати са стране, него после оваквих изјава, које су се нашле и на званичном сајту Српске Православне Цркве, желимо јасно и недвосмислено да саопштимо да наша Црква не мисли да су наши студенти „српске усташе“. Јер управо је овакав речник, укидањем притом слободе да се чују и другачији гласови са званичног гласила Српске Православне Цркве, довео до тираније бахатих и увредљивих речи, изговорених без одговорности. Сваки слободан човек се бори за оно у шта верује да је истинито, бори се тако као да његово деловање може утицати на ток догађаја, макар можда не буде тако, али увек ношен правилом да не објављује или не изговара ништа што би могло потакнути на мржњу. Ту нам лекцију студенти држе ових дана.
Не можемо више бити равнодушни или не примећивати патњу другог, попут Јовових пријатеља, живећи у замислима и реторици о космичкој праведности, већ морамо бити покретачи и пратиоци доброте и правде за сваког појединца, нарочито за нашу младост.
Обраћамо се и браћи архијерејима молбом да не дозволе да овакав језик постане нешто нормално и устаљено. Молимо и да се напослетку преиспита уређивачка политика званичне интернет странице Српске Православне Цркве, јер је неопходно да она изражава саборност наше Цркве, њен глас и њену мајчинску бригу.
Коначно, неопходно је да се сетимо Христових речи да не живи човек само о хлебу, „него од сваке речи која излази из уста Божијих“, дакле: уста Христових, који је сушта Љубав и Милосрђе. Улазимо у Велики Пост у нади да ће нас овај нежељени догађај пробудити да заједно сачувамо Цркву као Тело Христово – не за тиранију, већ за спасење свих нас.
Митрополит немачки Григорије
Митрополит црногорско-приморски Јоаникије
Митрополит жички Јустин
Митрополит захумско-херцеговачки и приморски Димитрије
Архиепископ западноамерички Максим
Епископ источноамерички Иринеј