У недељу, 6. марта 2022. године служено је праштално вечерње богослужење у Саборном храму Светога Саве у Диселдорфу. Особеност овог богослужења не огледа се у поретку него у предањској пракси наше Цркве да се након свршетка богослужења сви присутни, уз појање великопосних и васкршњих стихира и молитава, измире просећи опрост једни од других. Вечерњу службу служио је парох дротмундски свештеник Данило Дангубић док је беседу одржао викарни Епископ хумски г. Јован. Након молитве и праштања за све присутне приређено је послужење у великој сали Епархијског центра а по типику наше православне цркве.
Беседа Епископа Јована у прилогу вести:
Ми који живимо у свету, који живимо у телу се у току нашег живота умарамо, тако што умарамо сами себе и бивамо уморени другим људима, бивамо збуњени и изгубљени у овом свету, у његовој вреви и мноштву мучних, тешких и тегобних ситуација. Хвала Богу што постоји црквени годишњи богослужбени круг којим нас Господ води кроз догађаје домостроја спасења и непрестано подсећа на блажену успомену светих Његових, које сваког дана током црквене године прослављамо. Господ то чини и данас својим присуством у Светој Цркви и као што је онда исцељивао људе које су мучили зли духови и немоћи тако и нас данас исцељује и све нас води ка крајњем циљу нашег постојања а то је васкрсење из мртвих и вечни и блажени живот. Љубав није само заповест, љубав је једини начин на који човек може да постоји а да доживи пуноћу свога људског достојанства, да доживи оно за шта га је Господ створио и у шта га је, заправо, призвао. Само онај који воли може да спозна истину Божанског откривења вечног и блаженог живота и смисао свог постојања и призива на овом свету. Нажалост, наша љубав коју нам је Господ дао као првобитни и примарни призив бива затрпана и оптерећена разним искуствима, искуствима наших траума, болова, страхова, увреда, ниподаштавања, нашег узношења над другим, повређивања. Та велика превирања међу људима, неретко резултирају сукобима какав је један који се дешава ових дана у Украјини. Све то, драга браћо и сестре, представља терет на нашим срцима и душама и спречава нас да слободно и истински волимо. Једини пут да вратимо сами себи и другима достојанство у које нас је Господ призвао јесте праштање. Треба да опростимо једни другима, самима себи и целом свету. Нека би Господ дао да искрено и од срца успемо и свима опростимо. То често, човеку од крви и меса, није једноставно. Нико од нас није надчовек него смо сви људи изузетно повредљиви и слаби. Када су апостоли питали Христа ко се може спасити он им је одговорио да оно што је човеку немогуће Богу је могуће.
Нека би Господ дао да сви отворимо своја срца на почетку овог Великог и Часног поста, да их отворимо за Бога и за благодат Духа Светога који је једини кадар да преобрази наша срца, да их омекша и омилостиви. Нека Господ да да сада током међусобног праштања једни другима опростимо и да се после тога сусретнемо на вечери љубави.
