Praznik Preobraženja Gospodnjeg proslavljen je liturgijski u hramu Vaskrsenja Hristovog u Frankfurtu na Majni. Liturgijskim sabranjem načalstvovao je Njegovo Preosveštenstvo Episkop humski g. Jovan uz sasluženje starešine hram Simona Turkića, sveštenika Nikolaja (Ukrajinska Pravoslavna Crkva – Mitropolit Onufrije, Moskovska Patrijaršija), đakona Aleksandra Debeljaka i vernog naroda parohije.
Beseda Vladike Jovana:
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Draga braćo i sestre, naši životi su prepuni tegoba i stradanja, prepuni različitih izazova, iskušenja i problema sa kojima se susrećemo svakodnevno. Svi ti problemi su neraskidivo povezani i sa prisustvom straha u našim srcima i u našim životima. Teško da bi problemi bili toliko veliki, kako ih mi iskustvujemo i kako ih doživljavamo, da nije sa njima prisutna tolika količina straha i teskobe. Zato smo se danas i sabrali na ovom mestu da tu našu teskobu, strah, muku, probleme, bolesti, nesuglasice i nemire donesemo pred Onoga Koji sve to može da preobrazi u ono za šta smo u prizvani a to je, u našu slobodu u odnosu na muku, u naše sijanje u kakvo smo darom Božijim prizvani kroz Gospoda Isusa Hrista, jer Gospod je pre Svoga dobrovoljnog stradanja otkrio pred Svojim učenicima Svoju slavu a na taj način je otkrio i slavu u koju smo svi mi prizvani. Mi smo, draga braćo i sestre, prizvani u ovaj svet, stvoreni smo u njemu, rođeni smo u njemu, da bismo, blagodareći Gospodu, postali slični Njemu po Božanskoj blagodati. Zato Gospod zapoveda svojim učenicima da pođu sa Njim na goru i otkriva im tajnu Svoga Božanstva. Otac Nebeski Ga potvrđuje kao Svoga Sina Koji je po Njegovoj volji. U tome trenutku se, na neki način, sažima celokupna istorija spasenja, jer su tu na tom mestu bili Božanskom blagodaću otkriveni i javljeni i Mojsije i Ilija, starozavetni proroci. Učenici su se uplašili na tome strašnom mestu nakon što se Otac javio i potvrdio Svoga Sina. A kako se i ne bi uplašili od tako strašnog događaja?! I mi se, draga braćo i sestre, plašimo i treperimo pred svetinjom kada god smo svesni i kada god su naša srca prosvećena, mi znamo da nismo dostojni bilo čega što nam se daje i što nam se otkriva Božanskom blagodaću. Ali u tom istom trenutku Gospod Isus Hristos nas podiže kao što je podigao i svoje učenike, teši nas i hrabri i govori nam da se ne bojimo, nego da imamo na umu, kada budemo u našim životima stradali sastradavajući našem Gospodu Isusu Hristu, da se sećamo preobraženja kojim nam je otkrivena Božanstvena slava. Takođe, da ne zaboravljamo da je kroz sva stradanja Gospod Isus Hristos već prošao za nas i da je vaskrsnuo iz mrtvih, i nije vaskrsnuo iz mrtvih samo On nego je iz mrtvih vaskrsnuo i sve nas. Ovaj život i muke kroz koje prolazimo dati su nam zato da, u svojim srcima, tražimo mogućnost da odgovorimo na izazov našeg postojanja i naše egzistencije na način koji je ljubav. Bog nas poziva da se dobro zagledamo u naša srca i kada god imamo bilo kakvo iskušenje u odnosu na druge ljude na svetu u kome živimo, na naše telo, na njegovo zdravlje, na duševne ili bilo kakve muke Bog nas uvek poziva da u našem srcu tražimo moguće odgovore na te izazove i na te probleme, ali nama je to često toliko teško da ne možemo isprva ni da shvatimo u čemu je problem. Zato je važno da pre svega tražimo kako nas je Gospod i uputio u molitvi Oče naš, koju je dao svojim učenicima a tako i celoj Crkvi, da se molimo da nam Gospod najpre da carstva Božijeg i pravde Njegove, da nam prosvetli umove i srca kako bismo uopšte znali na koji način i za šta da se kajemo i za šta Bogu da se molimo. Ne treba nikada da se molimo samo sami za sebe nego da se molimo za ceo svet, i da se molimo, a to ne smemo nikada da zaboravimo, za naše neprijatelje, jer tek onda kada smo u mogućnosti da se molimo za naše neprijatelje, da njima praštamo, tada smo svedoci Hristovog preobraženja, tek tada ćemo biti svedoci koji aktivno učestvuju u Hristovom vaskrsenju, kojim smo svi mi, draga braćo i sestre, oslobođeni od smrti. Kada smo oslobođeni od smrti onda treba da smo slobodni i od mržnje i od zavisti i svega onoga što nas odvaja od drugih ljudi koji su se zatekli na mestu nesporazuma ili neprijateljstva sa nama iz ko zna koga razloga, ali verujemo da će ga Gospod Svojom milošću i ljubavlju razrešiti, dajući nam ljubav kao svoju milost i kao dar. Neka bi Gospod dao da današnji praznik Preobraženja preobrazi srca svih nas, da se pričestimo iz jedne čaše, jednim Telom i jednom Krvlju Gospodnjom, da se pričestimo Telom Preobraženog i Vaskrslog Gospoda Isusa Hrista Koje će onda postati i preobraženje i vaskrsenje u svima nama ali ne samo kao pojedincima, nego svima nama kao jednom Telu Vaskrslog Gospoda Isusa Hrista da bismo jedni druge doživljavali i iskustvovali kao jedno Telo, da bismo se jedni za druge molili i da bi, kada vidimo, da neko od nas strada da tada strada jedan od Hristovih udova i da tada treba da se skrušimo u srcu i da se za svakoga molimo kao da se radi o nama samima, znajući da je Hristos Gospod za svakoga od nas bez izuzetka, jer je za svakoga postradao i darovao vaskrsenje. Neka vam je srećan i blagosloven današnji praznik i hvala vam od svega srca što ste došli da zajedno odslužimo Svetu Božanstvenu Liturgiju na ovaj praznik, jer od ovog događaja kao Gospodnjeg dara i blagoslova, danas ništa važnije i veće ne može da se dogodi, amin.
