… Ја сам Павлов, а ја Аполов, а ја Кифин, а ја Христов. Зар се Христос раздијели? Да се Павле не разапе за вас? Или се у име Павлово крстисте? (1. Кор 1, 12-13.)
Ми смо једно у Бога, као што видиш, и ништа нема у нама противречно, него смо сваки у своје време, побуђивани Духом Божјим, писали разне књиге на спасење људима. И чему нас је учио Дух Свети, то смо и предавали људима ради њиховог спасења. И међу нама нема првог ни другог, него ако једнога споменеш, одмах су и друга двојица ту. (Из Житија светих преподобног Јустина Ћелијског)
Три човека – једно цело, Три јерарха – једно дело, Три имена – једна слава, Свој тројици – Христос глава. (Из Охридског пролога Светог Николаја Жичког)
„Света тројица јерараха прославили су Свету Тројицу, Бога Нашега, Живога и Истинитога … Дао Бог, по промислу и благослову Његовом да се и ми данас окупљамо овде, три јерарха скромне али велике светосавске земље херцегове … Хвала Господу на томе промислу и на тој посебној љубави према нама…“
Овим ријечима, а говорећи о Спомену на Света три јерарха Цркве, вјернима се обратио умировљени Епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије, на Божанственој литургији у Манастиру Тврдош, којом је началствовао некадашњи Епископ захумско-херцеговачки и приморски, а данас Епископ диселдорфски и њемачки Григорије, уз саслужење поменутог Епископа Атанасија и Епископа захумско-херцеговачког и приморског Димитрија, а уз које су саслуживали свештенство и монаштво и народ вјерни из Херцеговине, кличући са цијелом васељеном:
Ви који сте Апостолима једнаки и учитељи Васељене, Владику свих молите да дарује мир Васељени и душама нашим велику милост!