Празнична беседа Владике Јована одржана на празник Светога архиђакона Стефана у диселдорфском саборном храму:
Драга браћо и сестре, данас прослављамо трећи дан празника Христовог рођења. Јуче смо прослављали спомен на Пресвету и Пречисту Богородицу, Мајку Господњу, као Ону Која је родила Богочовека Христа а данас, на трећи дан Божића, прослављамо архиђакона и првомученика Стефана, онога који је први пострадао ради исповедања вере у Христа. Нама људима, нама хришћанима и свим људима на свету је са једне стране, често нејасно чему мржња и чему негативан однос према другим људима, и лоша емоција и лош осећај, а са друге стране, сви ми смо, у већој или мањој мери, искуствовали такве осећаје и осећања. Зато славећи спомен на Светога првомученика и архиђакона Стефана сви треба да се запитамо како је Свети Стефан дошао до тога да исповеди веру у Бога и умирући на коленима замоли Господа да опрости онима који га каменују. Чули смо данас из Дела апостолских како се догодио тај догађај и да је Стефан, исповедајући веру Господа Исуса Христа, покушао својим сународницима да појасни да су сва откривења у јеврејском народу упућивала и указивала на Господа Исусa Христа. Али за њих је то било страшно и неприхватљиво, за њих је то представљало напад на њихов идентитет и њихову егзистенцију и ми, драга браћо и сестре, знамо и видели смо шта се све догађа у овом свету, и међу појединцима, и међу групама и међу народима када почне да се употребљава говор мржње, када се појединац или група означавају као негативни из било кога разлога и нарочито када је једна група људи таргетирана или када се стави једна колективна или појединачна мета на главу, на чело, не биће, не егзистенцију, као некоме или као неким који угрожавају егзистенцију или постојање других. Као што данас постоје медији, друштвене мреже, телевизија, први масовни медиј било је откриће штампе у 15.веку, тако се користила пропаганда и у време архиђакона Стефана, тако што би људи довели оптуженика пред Синедрион, тадашњи званични јеврејски суд, и сабрали би народ и онда би некога оптужили. Као и данас и у оно време су постојали лажни сведоци који су искривљивали оно што је Свети архиђакон Стефан исповедао. Дакле није се много тога променило од Стефановог времена до данас када је пропаганда у питању али и када је у питању страдање невиних људи… оно што нам овај догађај саопштава и што нам Свети Стефан својим примером сведочи је то да он није сматрао да ће његова егзистенција, његов идентитет чак и онда када смртно страда бити угрожени, јер он више није био везан за свој овоземљски идентитет, више није био везан за отачка предања колико је био везан за љубав Христову, за љубав Онога Кога је видео како седи, како он каже, са десне стране Оца. Он у томе откривењу и у виђењу је толико обузет љубављу и толико укорењен у будућем царству Божије да му ни смрт више не представља никакав проблем, и највећи проблем представљало би му одвајање од Господа Исуса Христа. Апостол Павле на једом месту каже да љубав изгони страх. Тако и ми, драга браћо и сестре, без обзира на све смутње које постоје у овом свету треба увек, пре свега и изнад свега да имамо истину будућег царства Божијег, и да знамо да нас као појединце и као народ ништа не може уништити све док верујемо у Господа Исуса Христа и док знамо, да наша права и истинска отаџбина и наш прави и истински идентитет није од овога света од оног тренутка када смо крштени, него је наш идентитет и наша отаџбина и истина нашег постојања у будућем царству Божијем које долази. Нека био Господ дао молитвама Светога првомученика и архиђакона Стефана да и наша љубав буде таква да ако бисмо се нашли у ситуацији да страдамо да се истински и од срца молимо за оне који нам штету наносе, јер истина је да они који нам наносе штету су заслепљени мржњом и као што је Христос рекао они не знају шта чине а када би били свесни шта раде и шта се догађа са њиховим умом и њиховим бићем сигурно то не би чинили. Нека би Господа дао љубави овој нашој светој заједници и целом свету молитвама Светога архиђакона Стефана, Мајке Богородице и свих светих, амин.